Novi zakon gasi 7.200 firmi

Usvajanjem novog zakona o stečaju dužnici i poverioci motivisaće se da koriste stečaj kao način za rešavanje teškoća u poslovanju. U Ministarstvu ekonomije, dobar zakon može pružiti efikasne mehanizme zaduženim privrednim društvima za izlazak iz krize likvidnosti i omogućiti - novi početak.

Jedna od novina koje su uvedene u zakon je brisanje iz registra. Novi zakon omogućiće automatsko uvođenje stečaja za firme čiji su računi preko tri godine u blokadi. Na ovaj način država će osloboditi privredni sistem od svih onih preduzeća koja i ne postoje. Jer, mnoga od njih, prema dostupnim podacima, prethodnih godina i nisu dostavljala završne račune, što je zakonska obaveza.

“Ova odredba zakona primenjivaće se od sredine marta”, kažu u Ministarstvu ekonomije i dodaju da se ovim odloženim dejstvom pruža još jednu šansu firmama koje imaju ozbiljnu imovinu da sačuvaju preduzeće od nestajanja.

Ipak, od kraja marta sva preduzeća koja su u blokadi duže od tri godine biće brisana iz privrednog registra. Sistem brisanja je sledeći: NBS dostavlja sudovima listu firmi čiji su računi preko tri godine u blokadi i pokreće se postupak brisanja iz registra. Kasnije će se to raditi jednom mesečno, a lista brisanih biće objavljivana i u novinama.

Zasad je 7.200 "kandidata" za brisanje iz registra firmi. Kao zaposleni u njima, prema dostupnim podacima, vodi se oko 30.000 ljudi.

U zakon se takođe kao novina uvode troškovi postupka. U odnosu na zemlje u regionu i razvijene, Srbija najviše zaostaje kada su u pitanju troškovi postupka stečaja. Do sada je bilo neophodno da poverilac, uključujući i državu, položi i do milion dinara kako bi pokrenuo stečaj u nekoj firmi. Novi zakon značajno smanjuje troškove pokretanja stečajnog postupka.

“Dosadašnji troškovi su odvraćali poverioce da pokrenu postupak. Sada sudija može da utvrdi samo nadoknadu za pokriće inicijalne naknade stečajnom upravniku i obezbeđivanje imovine”, kažu u ministarstvu ekonomije. A, pored toga, sredstva koje je poverilac upotrebio za uplatu predujma vraćaju se čim se na računu firme koja je u stečaju pojave prve pare.

Razgovori sa sudijama i stečajnim upravnicima i uporedne analize pokazale su da se postupak može pojednostaviti i ukidanjem stečajnog veća. Ograničene su i mogućnosti za zloupotrebu pravnih lekova, propisivanjem tačno utvrđenih razloga za žalbu.

Takozvano, ćutanje poverilaca, takođe je olakšica predviđena u novom zakonu.

“U situacijama kada je odbor poverilaca neaktivan i ne odgovara na predloge stečajnog upravnika, računaće se, ukoliko nije dat nikakav odgovor odbora u propisanom roku, da je predlog prihvaćen”, objašnjavaju u ministarstvu ekonomije.

Iako su se poreznici u prethodnom periodu žalili da država zbog namernog guranja nekih firmi u stečaj gubi ogroman novac, jer nema mogućnosti da naplati svoje prihode, iz Ministarstva napominju da poreznici imaju mogućnosti da se obezbede pre nego što se preduzeće nađe u stečaju.