Čekamo 2 milijarde EUR investicija

Investicije stranih firmi u Srbiju su, prema nekim procenama, u kriznoj godini iznosile oko 1,5 milijardi evra. Ministar ekonomije, Mlađan Dinkić, kaže da će se tokom 2010. godine u Srbiju sliti bar dve milijarde evra. Slična očekivanja deli i Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije, dok ekonomisti nisu jedinstveni u proceni.

Činjenica je da je domaća privreda u kriznoj 2009. godini godini, umesto povoljnih zajmova za investicije, uglavnom zajmila za likvidnost kako bi se spasla od bankrota, pa ekonomisti kažu da je baš iz ovog razloga Srbiji neophodno između tri i pet milijardi dolara direktnih stranih investicija godišnje.

Dragan Pejčić, savetnik za strana ulaganja u Agenciji za promociju izvoza i strana ulaganja (SIEPA), kaže za „Blic” da ministar ekonomije ne govori napamet već na osnovcu zvaničnih prognoza ovog ministarstva. Ipak on tvrdi da ništa nije konačno dok se stvarno i ne desi.

”Sve zavisi od toga koliko će investirati „Fijat” ove godine, mada su čelnici ove kompanije potvrdili da proizvodnja kreće 2011. godine, a očekuju se i dalje investicije „Gaspromnjefta”, navodi Pejčić.

Pejčić ne krije da je jedan broj stranih kompanija na neko vreme odložio svoje projekte koji su bili najavljeni za 2009. godinu.
”U tu grupu spadaju, na primer, „Ball Packaging Europe” koji ima u planu izgradnju nove fabrike poklopaca za limenke u Zemunu, u vrednosti od oko 25 miliona evra, kao i „Ju-Es stil” koji je najavio podizanje pogona za galvanizaciju u okviru fabrike u Smederevu, u iznosu od oko 100 miliona dolara”, kaže Pejčić i dodaje da je u slučaju povećanja narudžbina ove godine realno očekivati početak realizacije ovih projekata.

Investicije nesmeju da se proćerdaju za plate

Iako su mišljenja o moguće magične tri milijarde dolara investicija među stručnjacima različita, svi se slažu da novac ne sme kao do sada da se proćerda na povećanje plata.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, optimista je sa zadrškom. On veruje da bi prognozirane tri milijarde dolara stranih investicija zaista mogle pristići u Srbiju, s obzirom na to da smo u godini najveće krize prikupili skoro dve.

Ipak, pre pametnog trošenja, novac treba i da stigne. Bugarin smatra da ga veliki igrači neće pare ubaciti u zemlju u kojoj nema, pre svega, političke stabilnosti. Zato je imperativ dolaska stranih investicija održivost Vlade, koja bi morala da izgura ceo mandat.

”Ako Vlada izdrži ceo mandat i ispuni sve ono što je obećala, završi što je započela, ne sumnjam da će biti ne samo investicija nego i celokupnog ekonomskog boljitka. Potrebno je da izvršna vlast obezbedi kvalitetnu i predvidivu političku situaciju i završi reformu penzionog sistema i javnog sektora. To očekuje i srpski narod i privreda. Ne mogu se Vlade menjati na svakih godinu i po dana, pa onda snalaziti, pa kritikovati prethodne dok vreme prolazi i ništa se ne radi”, poručuje Bugarin.

On smatra da bi ova Vlada mogla prekinuti lošu praksu i obezbediti bolje uslove ne samo za strance već i za domaće privrednike.

“Za grinfild investicije potrebno je obezbediti slobodne zone, industrijske parkove koji će imati svu prateću logistiku, smanjiti procedure za pokretanje biznisa što je u Srbiji golgota koja čeka investiture. Nivo administriranja potrebno je svesti na minimum a sve je to ova Vlada započela. Mi smo regionalni privredni lider na zapadnom Balkanu, i treba da iskoristimo šansu”, navodi Bugarin.

On nade polaže i u zakon o državno-privatnom partnerstvu koji bi investitorima omogućio da uđu i u javna komunalna preduzeća.

“Država treba da ostane dominantni vlasnik, ali da se upravljanje ovim preduzećima poveri privatnom biznisu”, zaključuje Bugarin.

Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku i poljoprivredu, Dinkićevu procenu smatra realnom i povezuje je sa posledicama ukidanja viznog režima, čime se povećava rejting Srbije. Investicije očekuje pre svega u agrarnoj infrastrukturi i energetici. Ali, ma koliko neki sumnjali u domaće investitore, on ih vidi kao lokomotivu. Očekuje raslojavanje gazdinstava gde će mali nestati i ukrupnjavanje gazdinstva zbog masovnih otkaza u industriji.

”Oni koji se bave tom proizvodnjom shvatili su da imamo komparativne prednosti zbog CEFTA, a oni ne mogu da žive bez hrane iz Srbije", podseća Cvijanović.

Nerealni Dinkić

Za Vladimira Vučkovića, ekonomistu, čak i kada uzima u obzir prodaju „Galenike”, procene o tri milijarde ocenjuje preambicioznom i posmatra je takođe u odnosu na globalna svetska ekonomska kretanja. On smatra da je potrebno oko dve milijarde evra za dinamičan rast BDP, ali kaže su”želje jedno, a realnost drugo”. Ipak, Vučković se nada da Dinkić svoje uverenje bazira na informacijama o tražnji investitora.

Kao optimizam bez pokrića ovakvu prognozu tumači Mlađen Kovačević, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Kovačević sumnja da će ove godine ući tri milijarde dolara stranih investicije, izuzev „ako se pod tim ne podrazumeva da ćemo prodati sve što još imamo”.

Prodaju uspešnog preduzeća kao što je „Telekom” ne vidi kao investiciju, ako se novac slije u potrošnju kao do sada.
”Stanje na međunarodnim tržištima ne govori da je kriza prošla, već da bi ove godine moglo biti malo bolje nego prošle. S tim u skladu bi i priliv investicija mogao biti na istom nivou kao prošlogodišnji, u najboljem slučaju”, zaključuje Kovačević.

Prateći prilike na velikim tržištima, on navodi da je veliko pitanje i šta će se dešavati sa „Fijatovom” investicijom, koji je kako kaže uplatio 100 miliona evra pred kraj godine, samo da bi ostao u igri.

”To ne znači da će oni uplatiti i ostatak jer je moguće da automobilskoj industriji bude još teže nego prošle godine. Međutim, nikada nije bilo teže prognozirati šta će se dešavati na svetskim tržištima”, ne krije Kovačević.
Veruje, međutim, da će ova godina biti neznatno bolja nego prošla i da bi investicije mogle ostati na istom nivou.

Ekonomista Ljubomir Madžar nije nimalo optimističan, a budućnost vidi kao i dalje nepovoljnu za strane investicije.

”Malo se investira i na Zapadu, a iz tog pravca se očekuju ulaganja. Prethodna godina, ako izuzmemo privatizaciju NIS, što je vanredni događaj, donela je daleko ispod tri milijarde, tako da ne verujem da će ova godina po tom pitanju biti bolja”, smatra Madžar.

On dodaje da srpska Vlada može vrlo malo da uradi da bi se situacija u privredi preokrenula nabolje, jer ne vidi koje bi korake mogla da povuče kako bi ipak Srbija postala primamljiva destinacija u tako teškoj globalnoj ekonomskoj situaciji.