Jelašić i Đilas: Ko je kriv za kurs

Jelašić se pita ko će sutra da stvori te devize kako bi se izmirile obaveze koje pristižu. Tim pre, što one potiču iz zaduženja. On kaže da će pomno pratiti kako će se stvari s kursom dalje odvijati i navodi da će, bude li potrebe, NBS intervenisati jer ima dovoljne devizne rezerve, ali ih neće koristiti u prevelikom obimu da bi zadovoljila bilo čije želje.

„To znači da su plate, penzije, stara devizna štednja, kao i ostali državni rashodi finansirani emitovanjem trezorskih zapisa od strane iste države. U decembru smo, međutim, prvi put imali veći deficit od emisije državnih hartija od vrednosti i fiskalna politika više nije bila neutralna, a osnovni problem nije bio toliko obim budžetskih plaćanja, koliko njihova koncentracija u izuzetno kratkom roku od svega nekoliko dana. NBS, dakle, nije tvrdila da je država jedini razlog za kretanje kursa, već da je način finansiranja deficita na kraju prošle godine tome doprineo“, kaže on.

Jelašić kaže i da „činjenica da NBS zna koliki je planirani deficit, ne znači i da može tačno da predvidi koji će biti obim tražnje za devizama. Da je to moguće unapred znati i da postoji takva magična formula, ne bi bilo potrebno tržište deviza, nego bi se samo popunila ’jednačina’ deviznog tržišta, koje očito mnogi ’bolje’ poznaju od NBS“.

„Ukoliko bi NBS, na teret deviznih rezervi, obezbeđivala devize zbog povike u medijima ili zahteva političara i nekih ’nezavisnih’ ekonomista, čemu onda plivajući kurs. Samo usput da podsetim, osnovni cilj NBS da održi stabilnost cena mi smo u potpunosti ostvarili i u poslednjih osam meseci taj rast je bio nula“, dodaje guverner.

On odbacuje optužbe da je NBS previše „obazriva” i da je trebalo jače da interveniše na deviznom tržištu i napominje da je „jedino što nam se može ’prebaciti’ jeste da nismo bili spremni da prodajemo devizne rezerve po ’ćefu’ pojedinaca, koji pri tom nisu spremni da daju odgovor na prosto pitanje: kako će se pozajmljeni novac sutra vratiti“.

Jelašić naglašava da je fluktuacija kursa u poslednjih deset decembarskih i prvih deset dana januara bila manja nego prethodnih godina, pošto je dinar u tom periodu depresirao za samo 1,3 odsto.

„U pomenutom periodu NBS je prodala na deviznom tržištu 95,5 miliona evra, što je opet mnogo manje nego na prelazu iz 2008. u 2009. godinu. Sve je, dakle, bilo manje, samo je buka oko kursa veća“, dodaje on.

Na pitanje da li bi efikasnije bilo da je NBS, ipak, više deviza prodala, od odgovara da „zagovornici većeg intervencionizma od NBS sada traže da proda više deviza kako bi neutralisala višak dinara i ojačala domaću valutu. Pitam se da li će koliko sutra, kada budemo imali smanjenje primarnog novca, ti isti od NBS tražiti da na deviznom tržištu kupuje devize i obara dinar. Kladim se da neće, a tako bi, polako ali sigurno, došli do fiksnog kursa koji očito mnogi priželjkuju“.

Đilas: NBS je krivac za pad dinara

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas kaže da je za dramatičan pad dinara isključivi krivac Narodna banka Srbije (NBS), ocenjujući da pad dinara u proteklih desetak dana nije izazvala Vlada Srbije prodajom više od 400 miliona evra, "koje je kod NBS zamenila za 47 milijardi dinara da bi pokrila budžetski deficit".

Đilas je izračunao i da NBS na poslednjem padu dinara može da zaradi više od deset miliona evra. On je rekao da je NBS imala dve mogućnosti da zaštiti kurs kada je od Vlade otkupila evre - da otkupljene devize ponudi na otvorenom tržištu, što bi u prvom momentu dovelo do jačanja dinara, ali bi se kurs ponovo oslabio kada bi oni koji su dobili dinare počeli da kupuju evre.

Prema njegovoj oceni, Vlada je dinare koristila za pokrivanje minusa Trezora i oni možda uopšte nisu ni izašli na tržište.

Druga varijanta bila je da je NBS mogla dinare, koji su se navodno pojavili na tržištu, da reotkupi za te iste evre koje je dobila od Vlade Srbije, objasnio je Đilas. "Ali ništa od ovoga nije urađeno. NBS je od preko 400 miliona evra - na tržište vratila nekih 70 miliona, kurs je pao za tri odsto, povećane su ionako visoke devizne rezerve i ponovo je oštećeno pola Srbije", rekao je on.

Đilas je optužio NBS "da je čak na ovom obaranju dinara super zaradila, jer su Vladi evro platili po kursu verovatno ne većem od 94, a onda isti taj evro prodali po 97 i kusur dinara! Ponašaju se kao menjačnica! Kad bi sada svih 400 miliona vratili na devizno tržište, zaradili bi više od 10 miliona evra".

Gradonačelnik Beograda je kazao da mu je "guverner Radovan Jelašić simpatičan čovek", ali da je zbog pada kursa gradski budžet za mesec dana oštećen za 30 miliona evra, ne računajući veće troškove za one koji imaju kredite. "Ovakva igra sa kursom ne pogadja samo prezadužena preduzeća, koja su sama kriva što su u takvoj situaciji, već i sve građane i čitavu privredu. U ovoj zemlji je valuta evro, a dinar služi kao obračunsko sredstvo", upozorio je Đilas.

On je predočio da zbog rasta evra sada treba da poskupe svi energenti, pa ljudi kojima je plata realno smanjena za desetak odsto sad treba da plaćaju još veće cene, recimo, grejanja i prevoza, "a to u ovakvoj krizi nije realno". "Uništavamo uspešna preduzeća, uspešne gradove samo da bi neko mogao da se hvali pred MMF-om i ne znam već kim. Dosta više priča o lošem stanju privrede zbog čega pada kurs", poručio je Đilas.

Stamenković: Do kraja januara miran kurs

Ekonomista Stojan Stamenković kaže da bi do kraja januara kurs dinara prema evru trebalo da bude stabilizovan, ističući da je pri puštanju većih količina dinara na tržište bila neophodna koordinacija centralne banke i Ministarstva finansija. U decembru i početkom januara dinar je oslabio pod uticajem nekoliko činilaca, među kojima je glavno "skokovito" ubacivanje dinara na tržište, izjavio je Stamenković.

Prema njegovoj oceni, bilo bi mnogo bolje da su se predstavnici Narodne banke Srbije i vlade sastali i razmotrili pravo vreme i meru za zamenu sredstava od MMF-a, kojim su zatim isplaćeni budžetski korisnici, kao i za isplatu građanima novca od privatizacije.

Stamenković je istakao da su, sa kratkoročnog stanovišta, uzroci jačanja evra prema dinaru, pored državne prodaje deviznih sredstava, povećano dospeće otplata prema inostranstvu krajem godine, smanjenje referentne kamatne stope i smanjenje dinarskog dela obavezne rezerve.

On je kazao da su se intervencije centralne banke pokazale nedovoljnim da se kurs dinara prema evru zadrži na prethodnoj ravni i dodao da bi intervencije iz deviznih rezervi radi fiksiranja kursa, formalnog ili neformalnog, na određenom nivou, pre ili kasnije, dovele do značajnog slabljenja dinara.

Stamenković je ocenio da su ideje o uvođenju evra kao valute u Srbiji "naivne", naglasivši da se problemi srpske privrede kao što su neefikasnost, slaba pravna zaštita, korupcija, ne mogu rešiti promenom valute. On je istakao i da uvođenje evra ne garantuje nižu inflaciju ni niže kamatne stope, što pokazuju primeri pojedinih zemalja koje su već uvele evro.