Mešetarenje besplatnim akcijama?

Građani ne treba da nasedaju na oglase u kojima im se nudi da za 800 evra ustupe svoje pravo na besplatne akcije, jer su takve ponude mešetarske, rekao je pre samo tri meseca Nebojša Ćirić, državni sekretar Ministarstva ekonomije. Međutim, istima je sada omogućen šestomesečni prostor da legalno otkupljuju akcije NIS-a van Berze.

U Agenciji za privatizaciju objašnjavaju da su zakonski rokovi razlog što će građani dobiti akcije NIS-a pre nego što se one nađu na transparentnom, berzanskom tržištu.

Vlada najavljuje da će 4,8 miliona građana dobiti besplatne akcije u januaru i da će sve dok NIS ne izađe na Berzu njima moći da se trguje putem kupoprodajnog ugovora. Boris Majstorović iz Agencije za privatizaciju smatra da bi bilo bolje da su građani dobili akcije kada NIS izađe na Berzu, ali podseća da je već probijen rok za besplatnu podelu.

“Prosto, moralo se ljudima podeliti ono što im prema zakonu pripada. Od 6. januara svaki građanin će posedovati svoje akcije i ni država ni bilo ko ne može da utiče na to da li će neko fizičko lice zadržati te akcije i sačekati da se uključe na trgovanje na Berzi ili će ih prodati za pet dinara ili pet hiljada dinara nekom pravnom ili fizičkom licu”, kaže on.

Svako trgovanje mimo organizovanog berzanskog tržišta predstavlja prostor za mešetarenje, smatra glavni broker Sinteza invest grupe Nenad Gujaničić. Zbog toga je takva trgovina omogućena samo za zatvorena akcionarska društva koja imaju manje od 100 akcionara, što od januara svakako ne važi za NIS.

“Zatvorena akcionarska društva kod nas u praksi, a to je po zakonu, imaju manje od 100 akcionara i zato tim akcijama može da se trguje mimo nekog organizovanog tržišta iz prostog razloga što je to mali broj članova. Svim drugim društvima, koja treba da budu otvorena odnosno da imaju više od 100 akcionara, naročito ako su u pitanju hiljade ili milioni njih, je predviđena trgovina javnim putem, putem organizovanog tržišta odnosno berze kako bi se izbegle manipulacije koje mogu nastati kada ad ima tako veliki broj članova”, objašnjava on.

Branko Pavlović, nekadašnji predsednik Agencije za privatizaciju, ne očekuje da će se neko okoristiti u periodu koji je vlast ostavila za privatne transakcije. “Nije tehnički moguće overiti 4,8 miliona ugovora u šest ili sedam meseci. Drugo i najvažnije, predmet transakcije je beznačajan – 2,5 hiljade dinara. Ta cifra nominalne vrednosti akcije ne može da izdrži transakcione troškove. Praktično, dok NIS bude zatvoreno akcionarsko društvo trgovanja neće ni biti iako formalno pravno gledano ono nije nemoguće”, smatra Pavlović.

Nedovoljno organizovana besplatna podela akcija je u nekim zemljama istočne Evrope dovela do toga da se vlasništvo koncentrisalo u rukama malobrojnih. U Hrvatskoj na primer akcije nisu besplatno deljene već je građanima dato pravo preče kupovine. Tako je nastala afera “torbara” koji su po sistemu “od vrata do vrata” za novčanu naknadu preuzimali deonioce od neinformisanih građana, podseća hrvatski ekonomski analitičar Dražen Kalodera.

„I to ne mora biti loše ako je on hteo od tog preduzeća napraviti dobru firmu, ali je tragično ako umesto investitora dođu grupe špekulanata i probisveta. Ove deonice gde je državno vlasništvo pretvoreno u privatno za zaposlene i građane, one su specifične i mogu biti pod određenim restrikcijama. To znači da se ne mogu prodati, da ne može ovo, da ne može ono, dok ljudi ne shvate šta imaju u rukama”, objašnjava on.

Akcije NIS-a naći će se na Beogradskoj berzi najranije u junu kada bi njihovu realnu vrednost trebalo da odredi tržište. Međutim, oni koji bi od građana u međuvremenu mogli da otkupe značajan broj akcija imali bi moć da berzanskim špekulacijama utiču na podizanje odnosno spuštanje vrednosti akcija.