Luksuz na račun poreskih obveznika

Izveštaj Državne revizorske institucije pokazao je da su praktično sva ministarstva ugovore sa privatnim firmama i pojedncima zaključivala mimo zakonskih procedura, da su milioni dinara ostavljeni u restoranima, pa čak i da pojedina ministarstva trošila novac na dekorisanje kancelarija, a zatim tu nabavku drugačije zavodila kako bi je prikrila.

Tako u revizorskom izveštaju stoji da je Ministarstvo trgovine i usluga potrošilo više od tri miliona dinara na kupovinu 18 fotografija na platnu za uređenje enterijera i 50 fotomonografija „Srbija - dunavski sliv“ od ateljea Art Zamur iz Zemuna, što je u računovodstvenim knjigama zavedeno kao „Ostale stručne usluge“. Kako su utvrdili državni revizori prava klasifikacija je „Nematerijalna imovina - ostala književna i umetnička dela“, što je kategorija zabranjena rebalansom budžeta za 2009.

Mnogo novca je odlazilo i na ugostiteljske usluge, za koje su revizori utvrdili da skoro ni u jednom slučaju ne postoje dokazi da je novac potrošen u poslovne, a ne u privatne svrhe.

Ministarstvo prosvete je u restoranima i drugim ugostiteljskim objektima potrošilo više od šest miliona dinara, Ministarstvo rada više od četiri miliona, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i Ministarstvo zdravlja oko 3,3 miliona, dok su resori ekonomije i finansija bili znatno štedljiviji, „popivši i pojevši“ jedan i 1,9 miliona dinara.

Osim pomenutih fotografija, u resoru Slobodana Milosavljevića našli su se na meti revizora i zato što su Privrednoj komori Srbije uplatili 10 miliona dinara za izložbu „Srbija u Krasnodaru 2008.“, a da ni do danas nisu zatražili povraćaj 292.000 dinara, pošto su troškovi PKS-a bili upravo za toliko manji od dobijene svote.

Ovo ministarstvo je na pogrešan način zavelo i ugovor sa Institutom ekonomskih nauka, a revizorski izveštaj navodi i dva zanimljiva poduhvata Ministarstva trgovine: ugovor vredan 319.000 dinara sa firmom Mas medija za istraživanje „Brendovi Srbije - put u svet“ i donacija modnom studiju Klik od 250.000 dinara za Beogradsku nedelju mode „u cilju podrške novog brenda Srbije“.

Ugovori o delu su najbrojnija kategorija prekršaja, pošto su praktično sva testirana ministarstva mimo zakona angažovala saradnike na ovaj način.

Najčešće se radilo o tome da su ministarstva ugovorom o delu zapošljavala ljude za poslove za koje je nadležno samo ministarstvo ili su redovno obnavljala ugovore istim radnicima za iste poslove tokom čitave godine, što je zabranjeno. Najčešće su na ovaj način bili angažovani vozači, čistači i niža administracija, ali i pojedini savetnici, analitičari i direktori, koji su primera radi, zarađivali i do 1,5 miliona dinara godišnje, kao u slučaju tehničkih direktora projekata u Ministarstvu zdravlja.

Odbor za finansije: Izveštaj revizora je obavezujući

Član Odbora za finansije iz redova poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Dragan Vujadinović kaže da je izveštaj DRI „konačna i poslednja verifikovana verzija računovodstvenih iskaza koja je obavezujuća za sve“ i da se svi moraju povinovati međunarodnnim standardima prema kojim je ova državna institucija i napravljena.

"Ovo je prvi ovakav izveštaj i apsolutno je obavezujući. Kod nas postoji skepsa kada je u pitanju kritikovanje i presuđivanje državnim organima, ali je upravo zbog toga DRI i osnovan", napominje Vujadinović.

On kaže da ne zna da li će neko od ministara biti kažnjen, ali ističe da ako postoji veliko kršenje propisa mora da se snosi sankcija.

„To vam je slično kao i sa preduzećima. Ako je negativan revizorski izveštaj, UO smenjuje direktorra, a banke ne daju kredite. Nešto slično mora da se primeni i kada je reč o državnim organima,“ naglašava Vujadinović.