Beograd --
U poslednjih 12 godina bar sedam puta su političari otvarali pojedine deonice saobraćajnice od Beograda do Horgoša, čija je gradnja počela još pre 35 godina.
Da li će autoput od Beograda do Horgoša, po osmi put u poslednjih 12 godina, biti svečano otvoren uz prisustvo najviših državnih zvaničnika, zavisi samo od toga da li će predsednik Srbije Boris Tadić da usliši molbu radnika angažovanih na izgradnji dve deonice od po 10 kilometara ovog puta, koju je putem Tanjuga preneo ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.
On je, naime, pre dva dana nacionalnoj agenciji izjavio da će dve deonice od po 10 kilometara autoputa Beograd–Horgoš, na Koridoru 10, biti otvorene 29. novembra u 12 časova, prenoseći pri tom i, kako je rekao, molbu angažovanih radnika da te saobraćajnice otvori predsednik Srbije. Tadić je, inače, 10. maja ove godine, zajedno s premijerom Mirkom Cvetkovićem i članovima vlade, označio i početak radova na te dve deonice severnog kraka Koridora 10.
„Nadamo se da će doći i državno rukovodstvo da proslavi tu radnu pobedu sa ovim ljudima koji su danonoćno radili proteklih meseci“, rekao je Mrkonjić, obilazeći radove od 28. do 38. kilometra i od 98. do 108. kilometra od državne granice s Mađarskom, prema Novom Sadu.
Kao po pravilu, sve dosadašnje ceremonije, koje su se u poslednjih 12 godina dešavale na ovom autoputu (vidi grafiku), dešavale su se ili neposredno pred neke izbore ili u doba velikih kriza. A koliko je takvih prilika bilo od 1974. godine kad je, prema sećanju inženjera koji su od početka bili uključeni u projekat, počela izgradnja deonice od Beograda do Novog Sada, teško bi verovatno bilo i pobrojati.
Osamedesetih godina izgrađeno je 30 kilometara od Novog Sada do Feketića. Deonica od 70 kilometara Feketić–Horgoš izgrađena je 1997. godine, a svečano je 13. septembra 1997. otvorio Slobodan Milošević, koji je nepuna dva meseca pre toga postao predsednik SR Jugoslavije.
Po groznom pljusku, pred građanima koji su autobusima dovoženi iz svih delova Srbije, Milošević je tada obelodanio i da „imamo najveći porast industrijske i poljoprivredne proizvodnje... u nekim od tih oblasti napravili smo korake od sedam milja” i najavio da će ceo autoput biti gotov do kraja leta 1998. godine.
Usledila je pauza zbog bombardovanja, koja je prekinuta maja 2000. godine radovima na drugoj traci autoputa od Novog Sada ka Beogradu, koje je otvorio Mirko Marjanović. On je, međutim, bio poslednji predstavnik režima iz doba Miloševića koji je nešto otvorio na ovom putu jer su usledile petooktobarske promene.
One, međutim, nisu promenile i manir da političari iz vlasti „cepkaju” autoput i otvaraju pojedine deonice. Smenjivali su se tako redom od ministarke saobraćaja i telekomunikacija Marija Rašeta-Vukosavljević (2001), preko premijera Zoran Živković (2003) i, u dva navrata, ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića (2004) do predsednika Borisa Tadića i premijera Mirka Cvetkovića 2009. godine.
Povremeno su se političari toliko zanosili da je jedna te ista deonica otvarana i po dva puta. Takav je bio slučaj s delom autoputa od Batajnice do Beške, dužine oko 32 kilometra. Prvo je premijer Zoran Živković otvorio 25 kilometara ovog puta, osam dana pre parlamentarnih izbora u decembru 2003. godine.
Svega šest meseci kasnije isti deo autoputa otvorio je Velimir Ilić, kao ministar za kapitalne investicije u prvoj vladi Živkovićevog naslednika Vojislava Koštunice, napomenuvši da je put od Batajnice do Beške „tek sad kompletno završen” i dodao da su njegovi prethodnici tu deonicu otvarali dok još nije bila završena.
Listu najvećih gubitaša srpske industrije predvode Petrohemija i “Zastava automobili”, koje je gubitaš bez premca među velikim industrijskim preduzećima.
Gradonačelnik Jagodine Dragan Marković raspisao je "stalni javni poziv" investitorima za izgradnju proizvodnih pogona u Industrijskoj zoni u tom gradu.
Beograd bi mogao da postane atraktivna "siti brejk" destinacija, ukoliko Turistička organizacija Beograda postigne dogovor sa Jatom, aerodromom i hotelima.
Premijer Srbije Mirko Cvetković kaže da se u 2010. godini može očekivati rast BDP-a od 1,5 odsto, poboljšanje životnog standarda gradjana i nastavak reformi.
Građani Srbije će od naredne godine avionom moći da putuju u gradove regiona za nešto više od sto evra, a cene bi mogle dodatno da padnu sa loukost kompanijama.
Srbija ove godine očekuje oko dve milijarde dolara stranih direktnih investicija, što je znatno ispod očekivanja, kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Članice Saveta stranih investitora (FIC) očekuju od Vlade Srbije da u 2010. vodi jasnu ekonomsku politiku i stvori jednake uslove za sve učesnike na tržištu.
Godišnja inflacija u Srbiji iznosiće oko 7,5 odsto, a u poslednjem tromesečju rast cena će biti oko 1,2 odsto zbog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda.
Budžet za 2010. je ključni uslov za produženje aranžmana sa MMF-om, od kog zavisi monetarna stabilnost i kreditni rejtnig zemlje, kaže Stojan Stamenković.
Dve deonice od po deset kilometara autoputa Beograd-Horgoš na Koridoru 10 biće otvorene 29. novembra, kaže ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.
Vodeći ekonomista Svetske banke u grupi za nezavisne ocene Dušan Vujović kaže da treba očekivati državni intervencionizam u Srbiji i u narednoj godini.
Intervju
09. novembar 2009.
| Izvor: Ekonometar Krediti privredi i dalje “na kašičicu“ Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
Dalje
pretraži po celom b92.net
Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
