Vlada uvodi nove antikrizne mere

Pre svega, ostaje na snazi odluka o zamrzavanju plata u kompletnom javnom sektoru, kao i penzija na nivou od 1. januara ove godine.

"Ova mera obuhvata zarade zaposlenih u državnoj, pokrajinskoj i lokalnoj administraciji, javnim preduzećima i agencijama, kao i onih koji rade u prosveti, zdravstvu... a, takođe, i na primanja zaposlenih u Skupštini Srbije, NBS, privrednim komorama", kažu u Vladi Srbije.

Uz uštedu zbog realno manjih penzija, ova mera doneće i najveće smanjenje rashoda u budžetu za narednu godinu - ravno 60 milijardi dinara, odnosno oko dva odsto bruto društvenog proizvoda Srbije

Bez ograničenja plata u 2010.

Ali, u narednoj godini neće važiti “leks specijalis”, kojim se plate preko 40.000 dinara neto smanjuju za deset odsto, a preko 100 hiljada dinara neto za 15 odsto.

"Ovaj zakon važiće, kao što je prethodno i predviđeno, do kraja januara", tvrde u Nemanjinoj 11. "Od maja, kada se krenulo sa njegovom primenom, u posebno formiran Fond slivalo se oko 220 miliona dinara mesečno".

Odluka o maksimalno mogućoj zaradi u javnom sektoru, a koji, prema važećim odlukama, iznosi šest prosečnih zarada u privredi Srbije ostaće na snazi i u narednoj godini. Praktično, niko ko radi u firmi, ili instituciji, kojoj je osnivač država i na dalje neće moći da prima zaradu veću od 168.000 dinara.

Ostaju krizni porezi, ukida se kupovina firmi "na rate"

Država će, i pored ozbiljnog pritiska stranih investitora, zadržati i porez na impulse u mobilnoj telefoniji.

"Ova mera doneće u ovoj godini dodatni prihod u državnu kasu od oko tri milijarde dinara" , ukazuju u Ministarstvu finansija.

I u narednoj godini važiće odluka da svi automobili koje koriste ekonomska predstavništva u Srbiji budu ocarinjeni i oporezovani pri registraciji.

Od 1. januara vraća se i porez na deviznu štednju, koji je ove godine privremeno ukinut zbog masovnog povlačenja štednje iz banaka. Istina, on će, u narednoj godini, biti umanjen, odnosno sveden sa 20 na deset odsto.

U “paketu” sa budžetom za narednu godinu, Skupštini će na usvajanje biti ponuđene i izmene postojećeg Zakona o dobiti preduzeća. Biće ukinute brojne olakšice koje su utvrđenu poresku stopu od 10 odsto svodile na realnu naplatu pet do šest odsto ostvarene dobiti kompanija.

Vlada će i u narednoj godini privredi odobravati kredite za likvidnost i za investicije. U nacrtu budžeta, koji je u pripremi, predviđa se i nastavak subvencionisanih potrošačkih kredita za građane koji žele da kupe domaća, trajna potrošna dobra, automobile “punto” proizvedene u Kragujevcu, traktore i motore...
Za subvencije pri kupovini stanova u novogradnji, Vlada Srbije će u narednoj godini izdvojiti oko 2,5 milijarde dinara.

Bez rata u privatizaciji

Vlada Srbije usvojiće ovih dana i izmene uredbe kojom će, od 1. decembra ove godine, biti ukinuta kupovina firmi na rate u privatizaciji. Ova mera važi već godinama za građane koji su kupovali društvena preduzeća, dok je zbog krize, krajem oktobra prošle godine, ta mogućnost data i preduzećima.

Inače, do sada je u Srbiji prodato 2.250 firmi i po tom osnovu u budžet se slilo 2,3 milijarde evra. Ugovoren je i investicioni program od 1,5 milijardi evra i socijalni program od 280 miliona evra.

Smanjenje broja činovnika

"U naredne dve godine Vlada Srbije će smanjivati broj zaposlenih u javnom sektoru" , kažu u Nemanjinoj 11

Već od februara čeka nas smanjenje republičke i lokalnih samouprava za desetak hiljada ljudi. Ušteda od smanjivanja broja državnih činovnika, samo na republičkom nivou u narednoj godini, kada će se isplatiti i otpremnine, biće oko 900 miliona dinara - napominju u nadležnom Ministarstvu finansija.

U administraciji će važiti i zabrana novog zapošljavanja, a ni javna preduzeća neće moći da povećaju broj radnika.

Jedan deo firmi koje su, do skora, bile u društvenom vlasništvu, odlukom Vlade prešle su u posed države, koja i dalje, do dolaska pravih investitora, finansira rad ovih kompanija.

Tako će finansirati rad RTB Bor, Železnica Srbije, rudnika “Resavica”, “14. oktobra”, “Župe”, FAP-a, “14. oktobra”, ali i zajedničkog preduzeća sa “Fijatom” sa 13,7 milijardi dinara.

Međutim, od početka 2010. sve ove firme moraće da se obavežu da izmiruju obaveze prema javnim preduzećima, fondovima socijalnog osiguranja, odnosno da plate plaćaju u bruto iznosima.