Beograd --
Iako je Srbija uspešno završila pregovore sa MMF-om, ono što zabrinjava guvernera Radovana Jelašića, ali i ekonomiste, je to što javni dug države prebrzo raste.
Od početka godine dug je skočio za 1,1 milijardu evra, pa prvi čovek centralne banke postavlja pitanje njegove održivosti na srednji rok. Za ministra ekonomije Mlađana Dinkića trenutna zaduženost Srbije nije veliki problem, pa čak vidi prostor za nova zaduživanja.
Prema mišljenju ekonomista, rast javnog duga jeste opasan ako novac ide u potrošnju, a ne u investicije.
Po drugi put u poslednjih nekoliko dana guverner Narodne banke Radovan Jelašić upozorava da javni dug države raste velikim tempom. Od januara do septembra ove godine skočio je sa 26 na više od 34 odsto, a Jelašić kaže da bi bio još veći da Srbiji nije otpisan kosovski dug.
„I naravno da se postavlja pitanje održavosti javnog duga. Nivo nije dramatičan, ali jeste dinamika uvećanja i nepovoljna valutna struktura - 90 odsto je u devizama, a ako se pogledaju redovni prihodi budžeta, onda je to upravo suprotno, 90 odsto je u dinarima”, kaže on. Sadašnji javni dug Srbije je oko deset milijardi evra.
Vlada istovremeno pregovara i sa Rusima, o kreditu od milijardu dolara. Od tog novca, 200 miliona trebalo bi da ode u budžet, a ostatak u infrastrukturne projekte. Međutum, šta je naša delegacija ispregovarala u Moskvi ostalo je nepoznato, zna se samo da će pregovori biti nastavljeni.
„Mi još uvek imamo prostora, jer da bi ste ušli u Evropsku monetarnu uniju mastrihtski kriterijum je da dug ne sme biti veći od 60 posto. Srbija je na 32, znači mi imamo još duplo. Važno je zadužiti se u vreme krize, ali da taj novac ide pre svega u infrastrukturu”, objašnjava Mlađan Dinkić.
Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da Srbiji, kao i svim drugim zemljama, zbog krize, brže nego inače raste javni dug. Samo je stvar adresirati zbog čega se povećava tim tempom.
“Znači, jedno je ukoliko Kinezi krenu da grade ovaj most Borča-Zemun i ako dug raste zbog neke buduće vrednosti rasta efikasnosti poslovanja u centralnim beogradskim opštinama, a drugo je ako raste zbog tekuće potrošnje, a to je da je naš PIO fond nesposoban da isplati više od 50 posto tekućih obaveza za penzije”, smatra on.
Srbija najverovatnije neće povlačiti preostali novac iz kreditnog stend baj aranžmana sa MMF-om od 2,9 milijardi evra, kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Kosovska agencija za privatizaciju najavila je za 12. novembar početak privatizacije Ski-centra „Brezovica“. Srpske vlasti tvrde da je postupak nelegalan.
Kurs dinara u odnosu na evro pao je u poslednjih pet dana za više od jedan dinar, dostigavši juče 94,21 dinar, dok je današnji kurs već 94,42 dinara za evro.
Unika osiguranje Srbija u provoj polovini ove godine ostvarilo je premiju od 1,3 milijarde dinara, što je 29,3 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Budžet za 2010. će imati prihode od oko 655 milijardi dinara, rashode od oko 760 milijardi, pri čemu će deficit budžeta iznositi oko 105 milijardi dinara.
Ministarstvo finansija će uputiti predlog vladi da se najsiromašnijim opštinama vrati deo transfera, odnosno da im se jednokratno pomogne sa 200 miliona dinara.
Od meksičkog gripa u Srbiji bi ove zime moglo da oboli i do 15 odsto zaposlenih u privredi, odnosno do 150.000 kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.
Srbija je za ovu zimsku sezonu spremnija nego prethodne godine i ima obezbeđene rezerve od oko 400 miliona kubnih metara gasa, kaže ministar Petar Škundrić.
Ukoliko zakoni o smanjenju administracije budu usvojeni u Skupštini, na biro će doći 2.224 državna službenika i još 5.648 onih koji rade u lokalnoj samoupravi.
Od ove nedelje banke su u obavezi da klijentima prilikom odobravanja kredita, kartica, otvaranja tekućih računa predoče sve uslove i precizno odrede troškove.
Srbija će na kraju 2009. godine biti na nivou 68 odsto bruto domaćeg proizvoda iz 1989. godine, kaže predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin.
Intervju
09. novembar 2009.
| Izvor: Ekonometar Krediti privredi i dalje “na kašičicu“ Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
Dalje
pretraži po celom b92.net
Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
