Beograd --
Srbija najverovatnije neće povlačiti preostali novac iz kreditnog stend baj aranžmana sa MMF-om od 2,9 milijardi evra, kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
On je za B92 kazao da Srbija ima potpunu finansijsku stabilnost, jake devizne rezerve od 9,7 milijardi evra, koje su za 1,7 milijardi evra veće nego pre godinu dana, a, kako je istakao, vraćeno je i 600 miliona evra štednje u banke.
"U tom smislu mi verovatno nećemo ni povlačiti novac koji je MMF stavio Srbiji na raspolaganje, odnosno povućiće se minimalni iznos za koji centralna banka bude smatrala da je potreban, pošto nam nije potreban novac za devizne rezerve", kazao je Dinkić.
Prema njegovim rečima, Srbija u rezervama ima oko 750 miliona evra, zatim računa na 440 miliona evra koje joj je MMF odobrio u avgustu, a od Svetske banke u ovoj i narednoj godini trebalo bi da dobije ukupno 500 miliona dolara.
Brz tempo zaduživanja Srbije
Dinkić je potvrdio da je tempo zaduživanja Srbije veliki, ali da je postavljen limit, prema kome zaduženost ne bi trebalo da pređe 40 do 45 odsto BDP-a, a sada je na nivou od oko 32 odsto BDP-a. Zaduženost pre krize bila je 26 odsto BDP-a, podsetio je on, ističući da bi novac iz kredita morao, pre svega, da ide u izgradnju infrastrukture.
Srpski ministar ekonomije je ocenio i da sporazum sa MMF-om o daljem korišćenju kreditnog stend baj aranžmana pokazuje da u Srbiji postoji makroekonomska stabilnost. Srbija je do sada povukla 788 miliona evra iz kredita MMF-a, a dogovoreno je da se preostali novac povlači u jednakim ratama.
"Sporazum je važan jer smo pokazali da u Srbiji postoji makroekonomska stabilnost. To je garancija da će dinar ostati stabilan, da će inflacija padati i u narednom periodu i da investitori mogu da ulažu", rekao je Dinkić.
Povodom reforme penzionog sistema, Dinkić je istakao da će se puni efekti osetiti tek 2020. godine, jer će reforma biti postepena, a jedan od ključnih elemenata je pooštravanje uslova za prevremeno penzionisanje, kod kojeg je granica sada 53 godine i biće postupno pomerena na 58 godina.
Što se tiče reforme javnih preduzeća, on je ukazao da će njihova racionalizacija biti obavljena posredno putem zakona o budžetu, pošto će masa plata u narednoj godini biti ista kao 2009. godine.
Ruski kredit (ne)prihvatljiv
Amerikanci ulažu u Srbiju
Ministar ekonomije očekuje da će neka od američkih kompanija koje su prošle nedelje posetile Beograd odlučiti da ulaže u Srbiju. "Kompanija 'Bostan pauer', koja prozivodi litijumske baterije za laptopove, zainteresovana je da nađe neku halu gde bi zaposlili nekoliko stotina ljudi i proizvodili baterije za evropsko tržište", rekao je Dinkić.
Na pitanje zašto nije u Moskvi postignut dogovor o kreditu Ruske Federacije, već da će pregovori biti nastavljeni u Beogradu, Dinkić je kazao da su "verovatno ponudili uslove koji su neprihvatljivi", ali nije želeo da odgovori da li je nešto tako i očekivao i da se "ne meša tamo gde ga ne zovu".
Napomenuvši da ne učestvuje u pregovorima o ruskom kreditu, Dinkić je ocenio da je za Srbiju poželjan svaki jeftin kredit, čija kamatna stopa ne prelazi tri odsto.
Delegacije Srbije su u Moskvi vodile dve vrste pregovora, o delu kredita od 200 miliona dolara za popunjavanje budžetskog deficita i o 800 miliona za infrastrukturne projekte. Kako su izvestili beogradski mediji, tokom pregovora o pozajmici za budžet Rusi su predložili da rok vraćanja bude 10 godina s počekom od jedne godine, dok je srpska strana tražila da period otplate bude 13 godina, uz poček od tri godine.
Iako je Srbija uspešno završila pregovore sa MMF-om, ono što zabrinjava guvernera Radovana Jelašića, ali i ekonomiste, je to što javni dug države prebrzo raste.
Kosovska agencija za privatizaciju najavila je za 12. novembar početak privatizacije Ski-centra „Brezovica“. Srpske vlasti tvrde da je postupak nelegalan.
Kurs dinara u odnosu na evro pao je u poslednjih pet dana za više od jedan dinar, dostigavši juče 94,21 dinar, dok je današnji kurs već 94,42 dinara za evro.
Unika osiguranje Srbija u provoj polovini ove godine ostvarilo je premiju od 1,3 milijarde dinara, što je 29,3 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Budžet za 2010. će imati prihode od oko 655 milijardi dinara, rashode od oko 760 milijardi, pri čemu će deficit budžeta iznositi oko 105 milijardi dinara.
Ministarstvo finansija će uputiti predlog vladi da se najsiromašnijim opštinama vrati deo transfera, odnosno da im se jednokratno pomogne sa 200 miliona dinara.
Od meksičkog gripa u Srbiji bi ove zime moglo da oboli i do 15 odsto zaposlenih u privredi, odnosno do 150.000 kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.
Srbija je za ovu zimsku sezonu spremnija nego prethodne godine i ima obezbeđene rezerve od oko 400 miliona kubnih metara gasa, kaže ministar Petar Škundrić.
Ukoliko zakoni o smanjenju administracije budu usvojeni u Skupštini, na biro će doći 2.224 državna službenika i još 5.648 onih koji rade u lokalnoj samoupravi.
Od ove nedelje banke su u obavezi da klijentima prilikom odobravanja kredita, kartica, otvaranja tekućih računa predoče sve uslove i precizno odrede troškove.
Srbija će na kraju 2009. godine biti na nivou 68 odsto bruto domaćeg proizvoda iz 1989. godine, kaže predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin.
Intervju
09. novembar 2009.
| Izvor: Ekonometar Krediti privredi i dalje “na kašičicu“ Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
Dalje
pretraži po celom b92.net
Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
