Beograd --
Od meksičkog gripa u Srbiji bi ove zime moglo da oboli i do 15 odsto zaposlenih u privredi, odnosno do 150.000 kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.
Prema podacima Instituta za virusologiju i imunologiju Torlak, do sada je u našoj zemlji potvrđeno 169 slučajeva obolevanja od virusa H1N1 među kojima je najviše dece. Međutim, na udaru gripa uskoro bi mogli da se nađu i zaposleni koji osim uputstava da vode više računa o higijeni, uglavnom, nisu preduzeli nikakve druge mere zaštite.
Rajić kaže da Unija još od avgusta upozorava preduzeća da preduzmu mere kako bi se radnici zaštitili od gripa, ali da većina nije učinila još ništa jer ljudi veruju da to „neće njima da se desi“. Unija, prema njegovim rečima, od septembra svake nedelje organizuje seminare, na kojima, između ostalog, upozorava i daje konkretne savete poslodavcima kako da se zaštite od gripa.
"Savetujemo da se koriste maske tamo gde je to potrebno, kao i da se u komunikaciji sa klijentima zaposleni zaštite pultovima. Tu se, pre svega, misli na one koji rade na šalterima, u bankama ili poštama. Bolje stojećim firmama kažemo da se organizuju i obezbede vakcine za svoje radnike. U svakom slučaju, moramo nešto da učinimo na vreme jer se lako može desiti da se svaki treći ili četvrti radnik zarazi, a ako se to desi bićemo u velikom problemu", napominje Rajić.
Rajić kaže da bi trebalo skrenuti pažnju zaposlenima na opštu higijenu, što češće provetravanje prostorija, a sve bi, naglašava on, bilo možda mnogo ozbiljnije shvaćeno da je država izdala konkretnije preporuke.
"Najviše problema bi moglo da bude tamo gde je mnogo ljudi na malom prostoru, na primer, u javnom prevozu. I tu bi moglo nešto da se učini i da se uspostavi fleksibilnije radno vreme, kao što je u Francuskoj učinjeno. Jedan deo radnika išao bi na posao kasnije i ostajao duže i tako bi se sprečile velike gužve i u isto vreme smanjilo prenošenje zaraze", ističe Rajić.
Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Žarko Milisavljević kaže da nikakve posebne mere nisu preduzete i da je jedina razlika u preduzećima ta što se sada toleriše izostanak sa posla u slučaju bolesti.
"Preporučili smo da se vodi više računa o higijeni i da svako ko se razboli ne dolazi na posao. Problema sa higijenom mislim da nije bilo ni ranije, tako da je u stvari jedina mera od koje nešto očekujemo ta da se bolesni ili oni koji osete slabost ne pojavljuju na poslu. Pre se to nije tolerisalo, sada se toleriše i mislim da ljudi počinju da se pridržavaju toga", napominje Milisavljević.
Na udaru zaposleni u samoposlugama
Ozbiljna prevencija
U Hipo alpe adrija banci preduzeli su prve korake i oformili Krizni tim koji je radnicima te banke prosledio preporuke kako treba da se ponašaju u novoj situaciji. „Krizni tim je zadužen za suočavanje sa epidemiološkom situacijom i već je definisan plan aktivnosti. Išli smo na predavanja u Institut Batut i radnici su dobili preporuke koje se odnose na prevenciju“, kaže Rade Šević, portparol Hipo alpe adrija banke, i napominje da ne postoji preporuka zaposlenima da nose zaštitne maske, već samo savet da se održava higijena i provetravaju prostorije.
Posebno na udaru mogli bi da budu zaposleni u samoposlugama. Kako bi zaštitilo svojih 9.500 radnika rukovodstvo Delta Maksija kupilo je zaštitne maske za sve, ali ih još uvek niko ne nosi jer se, kako kaže direktor tog preduzeća Dragan Filipović, čekaju konkretne odluke države.
"Kada na Zapadu neko nosi masku to služi kao primer ostalima. U Srbiji bi od te osobe svi pobegli misleći da je bolesna, tako da nećemo da počinjemo ništa dok država ne donese odluku", naglašava Filipović i dodaje da je Delta Maksi obezbedio i dovoljne količine voća i povrća za sve radnike.
Milena Radulović, marketing menadžer Jabuke i SOS marketa (u koje dolaze stariji sugrađani) kaže da su odavno savetovali radnike da drže odstojanje od kupaca i da ih, ukoliko kašlju, zamole da se odmaknu, kao i da redovno peru ruke.
„Ukoliko bude dovoljno vakcina protiv novog gripa vakcinisaćemo radnike, kao što smo to i ranije radili u slučaju običnog gripa. Do tada, saveti su da uzimaju što više tečnosti i vode računa o higijeni“, kaže Radulović.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže da se sindikat neće mešati u to šta treba da se radi jer oni nisu kompetentni.
"Bilo bi suludo da se sindikat upliće u to i da savetuje kada postoji Ministarstvo zdravlja i mislim da je na državi da donese mere jer je ovo, ipak, stvar od velikog značaja", napominje Orbović.
Budžet za 2010. će imati prihode od oko 655 milijardi dinara, rashode od oko 760 milijardi, pri čemu će deficit budžeta iznositi oko 105 milijardi dinara.
Ministarstvo finansija će uputiti predlog vladi da se najsiromašnijim opštinama vrati deo transfera, odnosno da im se jednokratno pomogne sa 200 miliona dinara.
Srbija je za ovu zimsku sezonu spremnija nego prethodne godine i ima obezbeđene rezerve od oko 400 miliona kubnih metara gasa, kaže ministar Petar Škundrić.
Ukoliko zakoni o smanjenju administracije budu usvojeni u Skupštini, na biro će doći 2.224 državna službenika i još 5.648 onih koji rade u lokalnoj samoupravi.
Od ove nedelje banke su u obavezi da klijentima prilikom odobravanja kredita, kartica, otvaranja tekućih računa predoče sve uslove i precizno odrede troškove.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin kaže da privredu odlikuje pad tražnje i nelividnost, dodajući da ne očekuje dalji pad, ali ni brzi oporavak.
U Srbiji je za devet meseci boravilo 1,59 miliona turista, devet odsto manje nego u istom periodu prošle godine, objavila je Turistička organizacija Srbije.
Industrijski kombinat Guča, koji se bavi proizvodnjom odlivaka za industriju, je saopštio da će ukupna vrednost proizvodnje u 2009. iznositi 16 miliona evra.
Srbija će na kraju 2009. godine biti na nivou 68 odsto bruto domaćeg proizvoda iz 1989. godine, kaže predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin.
Predstavnici MMF-a i Vlade Srbije uspešno su završili pregovore o tekućem finansijskom aranžmanu, saznaje B92 od izvora bliskog kabinetu premijera Srbije.
Merkator-S kupio je za 32 miliona evra tržni centar na Novom Beogradu i tako nastavio investicije u razvoj prodajne mreže u Srbiji, saopštilo je to preduzeće.
Pad indeksa akcija Beogradske berze ne samo da je nastavljen, nego je dobio na intenzitetu, pa se Belex15 spustio 3,83 procenta, a Belexline 2,79 odsto.
Intervju
09. novembar 2009.
| Izvor: Ekonometar Krediti privredi i dalje “na kašičicu“ Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
Dalje
pretraži po celom b92.net
Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
