Od 2000. na poklon tri mlrd. evra

Najveći donator bila je Evropska unija, a slede Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Italija i Švedska. Najviše donacija usisali su budžet, energetika, socijalni sektor i građansko društvo.

Grantovi za opštu budžetsku podršku i oni namenjeni energetskom sektoru predstavljaju trećinu ukupne bespovratne međunarodne pomoći koja je ušla u zemlju od petooktobarskih promena. U vrhu liste sektora primaoca su i poljoprivreda, zdravstvo i lokalna samouprava.

Više od sto miliona evra dodeljeno je i za privatizacione procese, odnosno razvoj biznisa i obrazovanje, a nešto manje svet je Srbiji poklonio za unapređenje državne uprave, kako je navedeno u tabeli podataka koje je Sektor za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoći Ministarstva finansija obradio za potrebe „Politikinog” mini-istraživanja.

Prema podacima iz poslednjeg godišnjeg Izveštaja o međunarodnoj pomoći u 2008. sa osvrtom na protekli period, najviše bespovratne pomoći u zemlju ušlo je 2001. godine – 623 miliona evra i to su uglavnom bila sredstva humanitarne pomoći koja se najbrže i najjednostavnije realizuju, 2002 – 530 miliona evra i 2003 – 460 miliona evra. Nakon uspona i padova, grantovi su prošle godine opali na najnižu vrednost od početka tranzicije – 166 miliona evra.

U proteklih devet godina uočljivi su trendovi smanjenog učešća humanitarne u odnosu na razvojnu pomoć i smanjenog učešća bespovratne pomoći u odnosu na koncesionalne kredite, kao i promene sektorske raspodele odobrenih sredstva, s obzirom na napredak u reformama.

Uzrok sniženog ukupnog nivoa ukupne međunarodne pomoći u 2008. godini posledica je smanjenog priliva bespovratnih sredstava, prvenstveno iz bilateralnih fondova, te kašnjenja u realizaciji pretpristupnih fondova EU, a s druge strane odražava neminovne zastoje u radu državne uprave koji su posledica političke nestabilnosti i čestih promena vlade, objašnjava se u poslednjem godišnjem izveštaju.

Bitna je i napomena koja upućuje da Srbija i ubuduće može da računa na inostranu pomoć, „imajući u vidu da se realizacija značajnijih sredstava pretpristupnog instrumenta IPA očekuje u narednim godinama, to bi trebalo da dovede i do porasta učešća bespovratnih sredstava u strukturi i ukupnoj realizaciji međunarodne pomoći”.

Ipak, dodaje se da „sposobnost domaćih institucija da koriste sredstva međunarodne pomoći uveliko uslovljava i nivo ukupne realizacije pomoći, te je dalje unapređenje institucionalnih kapaciteta prioritet čije će ostvarenje usloviti visinu međunarodne podrške u narednim godinama”.