Beograd --
U proteklih osam godina u Srbiji je bez posla ostalo 400.000 ljudi. Ako se obistine procene sindikata taj broj mogao bi da se uveća za još 300.0000-
Prema podacima Saveza samostalnih sindikata Srbije, u periodu od 2001. do 2008. godine najviše su stradali poljoprivreda, šumarstvo, prerađivačka industrija, građevinarstvo, kao i zdravstvo i socijalni rad. U tim delatnostima broj radnih mesta je smanjen za 400.841.
Ipak, čini se da nije sve baš tako crno. Prema rečima Rajka Kosanovića, savetnika predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije, u istom periodu povećan je broj radnih mesta u oblasti osiguranja, penzijskih fondova, posredovanja, obrazovanja, kao i u državnoj upravi.
"U ovim delatnostima zaposleno je 82.567 ljudi", naglašava Kosanović.
Međutim, problem je što je od 2001. godine naovamo, dakle od kada je počela privatizacija, Srbija praktično deindustrijalizovana. Drugim rečima, u takozvanom realnom sektoru bez posla je ostalo 400.000 radnika koji, zbog politike poslodavaca, godina života i kvalifikacione strukture u najvećem broju slučajeva nisu mogli da pronađu novo zaposlenje.
Navodeći dramatične podatke o stradalnicima srpske tranzicije, Kosanović ističe da je metalska industrija ostala bez 90.000 zaposlenih, dok je u tekstilnoj bez posla ostalo 66.000 ljudi.
"Tragično je i što je poljoprivreda za ovih osam godina ostala bez trećine kadra, odnosno bez 62.000 ljudi, a ona je zajedno sa turizmom i saobraćajem trebalo da bude jedna od okosnica razvoja Srbije", kaže Kosanović.
Kosanović ukazuje da je najveći broj ljudi koji su od početka privatizacije ostali bez posla ipak uspeo da nađe novo radno mesto i to uglavnom u samostalnim trgovinskim radnjama, ugostiteljskim objektima, dok su neki pokrenuli sopstveni biznis.
"Reč je o 221.000 ljudi. Oni su se uspešno snašli u sektoru usluga i to bi moglo da bude rešenje za gradove poput Beograda i Novog Sada, ali šta ćemo sa nerazvijenim sredinama u Srbiji?", pita Kosanović, navodeći da je proces deindustrijalizacije najviše pogodio centralnu i južnu Srbiju.
Tako se, prema istraživanju Saveza samostalnih sindikata Srbije, proces otpuštanja radnika najviše oseća u Borskom okrugu, gde je od 2000. do 2003. godine broj zaposlenih smanjen za 37,6 odsto. Zatim u Topličkom u kome je evidentirano 35,9 odsto manje zaposlenih, Jablaničkom gde je broj zaposlenih manji za 34,3 odsto, kao i u Zaječarskom okrugu u kome je u navedene tri godine zabeleženo 32,2 odsto manje radnih mesta.
"Ipak, određena kompenzacija gubitaka radnih mesta u ovim sredinama ostvarena je osnivanjem preduzetničkih radnji u Nišu, Paraćinu, Ćupriji, Jagodini i Požarevcu. Dakle, industrija i proizvodnja su zamenjene zanatstvom i sitnom trgovinom", zaključuje Kosanović, uz napomenu da takva struktura ekonomije ne može da bude snažna poluga privrednog razvoja.
EPS ima pravo da poveća cenu električne energije za 30 odsto, ali neće tražiti da struja naredne godine poskupi u tom procentu kaže presednik UO Aca Marković.
Troškovi oko kupovine subvencionisanog stana od 60.000 evra mogu da dosegnu i 2.000 evra. To su troškovi overe ugovora u sudu, procenitalja, advokata i NKSOK.
Vlada Srbije formirala je Javno preduzeće za emisionu tehniku koje će preuzeti ukupnu televizijsku infrastrukturu i omogućiti da je koriste svi emiteri.
Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o ograničenju broja zaposlenih u republičkoj administraciji, kojim će broj zaposlenih biiti smanje za oko 3.400.
U kragujevačkoj fabrici automobila u završnoj su fazi pripreme za početak proizvodnje "punta" na gas, za koje već sada vlada veliko interesovanje građana.
Ministarstvo finansija Srbije pripremiće do kraja oktobra nacrt izmena zakona kojima će biti izjednačen poreski tretman životnog i dobrovoljnog osiguranja.
Poslovne banke u Srbiji sposobne su da u slučaju krize nadoknade gubitike postojećim kapitalom i rezervama i da ostanu iznad zakonskog minimuma od 12 odsto
Srbija je energetski spremna za predstojeću zimu, a Ministarstvo energetike je preduzelo mere da naša zemlja ne oseti posledice eventualne nove gasne krize.
Indeks najlikvidnijih akcija Belex15 izgubio je procenat i završio na 819,92 poena dok je opšti Belexline skliznuo četvrt procenta, na 1.551,93 indeksnih poena.
Srpskoj delegaciji je tokom zasedanja MMF i SB ponovljeno da nisu dovoljna obećanja i "da MMF želi da vidi konkretne cifre koje će obezbediti uštede u budžetu".
Rusija namerava da odobri kredit od 1,46 milijarde dolara Srbiji u nastojanju da proširi svoj uticaj u regionu, ocenjuje američki list "Vol strit džornal".
Smanjenje rada na crno u Srbiji doprinelo bi popunjavanju budžetskog deficita, izjavila je državni sekretar Ministarstva rada Snežana Lakićević-Stojačić.
Makroekonomska stabilnost uslov je da Srbija dobije od te banke 200 miliona dolara kao pomoć državnom
budžetu u 2009. kaže predstavnik SB u Srbiji Sajmon Grej.
Elektroprivreda Srbije (EPS) je u prvoj polovini 2009. investirala 11,6 milijardi dinara, a u ovoj godini planirana su ukupna ulaganja od 39,9 milijardi dinara.
Kompanija Dunav osiguranje u 2008. godini za nadoknadu štete isplatila je 7,5 milijardi dinara, izjavio je član Izvršnog odbora te kompanije Ljubodrag Marković.
Intervju
09. novembar 2009.
| Izvor: Ekonometar Krediti privredi i dalje “na kašičicu“ Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
Dalje
pretraži po celom b92.net
Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
