Oko 162.000 privatnih penzionera

Ukupan broj ugovora o članstvu u istom periodu povećan oko 3,8 odsto i iznosi 211.195, pokazali su podaci Narodne banke Srbije. Prosečan iznos akumuliranih sredstava po korisniku iznosio je 36.184 dinara, odnosno 43.253 dinara kada se izuzmu korisnici koji nikada nisu uplatili doprinos.

Broj korisnika koji su bar jednom uplatili doprinos u drugom kvartalu iznosi 65.539, odnosno 40,32 odsto od ukupnog broja, što je približno isti procenat kao u prethodnom tromesečju.

Prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova, i na kraju drugog kvartala, iznosi 43,2 godine, a najviše je korisnika starosti 49 godina. Od ukupnog broja korisnika, 19 odsto ima ispunjen starosni uslov za povlačenje sredstava - navršene 53 godine života. Posmatrano prema polu, muškarci su i dalje brojniji, i na kraju drugog kvartala 2009. godine učestvuju u ukupnom broju korisnika sa 61,3 odsto.

S druge strane, njihov udeo u neto imovini fondova iznosi 58,6 odsto, s obzirom da žene, u odnosu na muškarce, u proseku imaju za skoro 12 odsto veći iznos akumuliranih sredstava na svojim računima.

Ukupan doprinos korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova u drugom kvartalu iznosio je 574,6 miliona dinara, što predstavlja povećanje u odnosu na prethodni kvartal, u kome su ukupni doprinosi iznosili 505,8 miliona dinara. I prosečan doprinos korisnika u drugom kvartalu veći je nego u prethodnom kvartalu i iznosi 3.341 dinar.

Od ukupno uplaćenih sredstava, na individualne uplate se odnosi 18,5 odsto, na uplate poslodavaca koji kao obveznici uplate svojim zaposlenima uplaćuju doprinose u penzijski fond 37,5 odsto, dok i u ovom kvartalu najveći deo ukupnih uplata, sa učešćem od 44 odsto, čine uplate preko penzijskih planova.

Na kraju 2008. godine, 89 odsto korisnika fondova je imalo negativnu stopu prinosa na uložena sredstva. Od toga, najveći broj je imao negativan prinos na individualnom računu izmedju pet i deset odsto.

Na kraju prvog kvartala 2009. godine 77 odsto korisnika beleži negativnu stopu prinosa, od čega je najveći broj korisnika imao negativan prinos izmedju pet i nula odsto, dok je na kraju drugog kvartala 2009. godine preko 80 odsto korisnika imalo pozitivnu stopu prinosa po individualnom računu, a najveći broj korisnika u tom periodu imao je prinos izmedju nula i pet odsto.

Negativnu stopu prinosa ostvaruju svi članovi koji su tek počeli sa uplatama doprinosa zbog naknade prilikom uplate koja ulazi u obračun prinosa, čineći ga automatski negativnim. Sa protokom vremena, uz pozitivno poslovanje fondova, dolazi do pomeranja krive prinosa.

Struktura imovine dobrovoljnih penzijskih fondova se tokom drugog kvartala značajnije promenila. Najveće promene odnose se na dalji rast udela trezorskih zapisa, pad udela obveznica stare devizne štednje i pad udela sredstava na kastodi računu. U istom periodu došlo je i do manjeg porasta udela akcija, kao posledica rasta cena na berzi.