MMF će tražiti brze rezultate

Oni za Danas navode da je moguće da će u predstojećim pregovorima Međunarodni monetarni fond zatražiti od vlade da učini bar jedan potez koji bi dao brze efekte.

Ekonomista Milojko Arsić kaže da je predlog o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru, selekciji programa podrške i reformi velikih sistema koji žive na budžetu poput obrazovanja i zdravstva „dobar za suštinsko rešavanje problema predimenzioniranog javnog sektora, ali problem je to što bi prvi efekti nekih od mera mogli da se očekuju tek za nekoliko meseci, dok bi za druge rezultati bili vidljivi tek za dve do tri godine“.

„Primera radi, jasno je da mreža zdravstvenih ustanova treba da se postavi racionalnije, kao i da su promene potrebne u sistemu obrazovanja, ali to mora da se pripremi i sprovede vrlo pažljivo. Smanjenje broja zaposlenih, u ovom trenutku bi bio i daleko veći trošak za budžet, ako se imaju u vidu visine otpremnina koje im po zakonu pripadaju“, dodaje on.

Arsić kaže i da bi „trebalo preispitati i podsticajne programe poput start ap kredita ili podrške malim i srednjim preduzećima, ali ne bi trebalo dovoditi u pitanje uslove saradnje sa Fijatom. Takođe bi se u NIP-u verovatno trebalo odreći niza malih projekata, a zadržati planove za Koridor 10 i za mostove. Ali, tu se otvara problem da li će takve mere prihvatiti ministarstva u čijim razdelima su stavke predviđene za ’kresanje’“.

On dodaje i da će MMF sigurno rado prihvatiti najavljeni plan Ministarstva finansija jer ta institucija u poslednje vreme pokazuje veću fleksibilnost nego ranijih godina i odobrava državama veće budžetske deficite. Ipak, Arsić tvrdi da će MMF imati u vidu da je problem sa dugoročnim merama u tome što je njihova realizacija neizvesna.

„Čvrst uslov kakav smo imali prilikom otpisa dugova poveriocima Pariskog kluba, više nemamo, pa je logično da će MMF tražiti da bar neka od mera odmah pokaže rezultat, a to je moguće ili kroz smanjenje zarada u javnom sektoru ili povećanjem poreza, što su primenile mnoge zemlje“, kaže Arsić.

Direktor Centra za ekonomska istraživanja na Institutu društvenih nauka Danilo Šuković smatra da je otpuštanje prekobrojnih u javnom sektoru teško sprovodiva mera jer će njihova radna mesta braniti partije koje su ih tu postavile, ali da bi smanjenje zarada, nominalno ili kroz inflaciju, bilo jedno od rešenja.

On tvrdi da ne postoji mnogo prostora za smanjenje subvencija, kao i da bi sve što je planirano trebalo sprovesti kroz opštu reviziju javne potrošnje.

„Mislim da MMF u pregovorima neće insistirati na povećanju PDV-a i akciza jer su i inače previsoki i da će pristati na deficit koji se kreće do četiri odsto BDP, dok će preostali deo „ispeglati“ inflacija. Ono što od ishoda pregovora sa međunarodnim institucijama više brine, to je utisak da vlada ne drži situaciju pod kontrolom, da nema čime da interveniše niti da u vladi postoji konzistentan pristup krizi, a tome u prilog ide i činjenica da više niko ne zna koje su mere stvarno planirane, koje su već počele da se realizuju i kakav je njihov efekat“, kaže Šuković.