Ista muka Srba i Hrvata

To što je trgovinska razmena između Srbije i Hrvatske u poslednjih nekoliko meseci pala za trećinu ne znači da su ovdašnji i tamošnji biznismeni, poput političara, zahladneli odnose, već im je račune pomrsila ekonomska kriza.

U prvih nekoliko meseci preko granice u obe strane prodato je robe u vrednosti od 177 miliona evra. Tako je izvoz Srbije bio 77,3 miliona evra, a Hrvatske u našu zemlju 99,8 miliona evra.

Bilo je primedaba nekih srpskih privrednika da njihova roba u Hrvatskoj nailazi na opstrukcije, ali je rešenje tog problema nagovešteno na nedavnom sastanku Mlađana Dinkića, ministra ekonomije i njegovog tamošnjeg kolege Damira Polančeca. Tako je potpisanim Sporazumom o ekonomskoj saradnji garantovan lakši prodor robe na hrvatsko tržište i brže otklanjanje carinskih barijera.

A ako je suditi po ekonomskim pokazateljima, izgleda da komšije sa nama dele istu muku. Kreatori fiskalne politike i jedne i druge države spremaju se za treće prekrajanje budžeta od početka godine zbog ozbiljnog manjka u državnoj kasi, a u jednoj i u drugoj zemlji govori se o povećanju poreza na dodatu vrednost. Ovaj namet, u Hrvatskoj je već sada četiri odsto veći nego u Srbiji. Obe privrede zaobilaze ulagači, pa su se od početka godine strane investicije prepolovile, berzanski indeksi pocrveneli, a inflacija se još nekako drži pod kontrolom. I dok su Hrvati više zaduženi nego mi, pad industrijske proizvodnje u Srbiji je veći nego u Hrvatskoj, dok je, bar zvanično, više ljudi ostalo bez posla u Hrvatskoj nego u Srbiji.

Tako su srpske firme smanjile proizvodnju u prvih pet meseci za 18,1 odsto, dok je u Hrvatskoj industrijska proizvodnja pala za 7,1 odsto. U prvom tromesečju realni pad bruto domaćeg proizvoda iznosio je 3,5 odsto, dok je u susedstvu duplo veći. Ovom padu na domaćem terenu najviše je doprinela prerađivačka industrija, građevinarstvo, trgovina, dok je rast zabeležen u sektoru saobraćaja, što stručnjaci pripisuju rastu prihoda u telekomunikacijama.

Naša nacionalna valuta, od januara oslabila je prema evru za 5,2 odsto, dok direktne strane investicije, u prvih pet meseci iznose 745 miliona evra. Poslednjeg dana aprila spoljni dugSrbije bio je skoro 21 milijardu evra, što je pad od 0,8 milijardi evra od početka godine.

Minus u robnoj razmeni, prema podacima Ministarstva finansija smanjen je na 2.240 milijarde evra, dok je rupa u državnoj kasi na kraju juna bila 52,9 milijarde dinara, jer su prihodi iznosili 295,6 milijardi, a rashodi 348,6 milijardi dinara. Punjene budžeta u prvih pet meseci je nominalno manje za oko osam odsto u odnosu na planirano, podaci su nadležnog ministarstva.

Zbog krize se i otanjio novčanik prosečnog građanina Srbije, pa je majska plata, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku bila šest odsto manja od aprilske i jedva da je preskočila 31.000 dinara. Prosečna penzija u Srbiji, po podacima Ministarstva finansija, iznosi 19.781 dinar, odnosno 215 evra, dok su prinadležnosti prosečnog hrvatskog penzionera 65 evra veće.

Cene proizvoda i usluga u junu su, u odnosu na maj ostale na istom nivou, ali su od nove godine skočile za sedam odsto, podaci su srpskog Zavoda za statistiku. Hrvatska sa inflacijom nema problema jer se ona trenutno kreće između dva i tri odsto.