Jelašić: Imamo znatno veći deficit

„Jedan od ključnih kriterijuma je visina budžetskog deficita krajem juna, koji će biti znatno veći od dogovorenog“, izjavio je Jelašić i dodao da će u tom slučaju biti potrebni dodatni pregovori sa MMF-om i tek po usvajanju izmenjenog memoranduma moći ćemo da povučemo drugu dodatnu tranšu sredstava.

Guverner je podsetio da ni budžetske uštede ni budžetski prihodi nisu na nivou planiranih, tako da će se tim povodom najverovatnije "čuti i određene poruke tokom posete potpredsednika MMF-a Muriljo Portugala Srbiji u četvrtak".

Budžetski deficit krajem juna, koji je trebalo da bude 20 milijardi dinara, najverovatnije će biti mnogo veći i postavlja se pitanje na kojoj strani će vlada biti spremna da uradi nešto u budžetu - na prihodnoj ili na rashodnoj strani, naglasio je Jelašić.

"Pitanje je šta je Srbija spremna da uradi pošto se očito prihodi ne kreću kao što je originalno predviđeno, a zakonske obaveze vezane za potrošnju, plate, penzije, transfere moraju da se poštuju i to znači da se stvorio veći budžetski jaz nego što je originalno planirano", upozorio je guverner.

"Mi naravno smatramo da bi bilo najbolje da se preduzmu dodatne mere na rashodnoj strani", naglasio je Jelašić, ističući da prilikom preduzimanja mera za povećanje prihoda treba imati u vidu kako će se to odraziti na inflaciju.

Prema njegovim rečima, u memorandumu Vlade Srbije eksplicitno stoje navedene dve opcije za povećanje budžetskih prihoda - povećanje poreza na dodatu vrednost i smanjenje nominalnih zarada.

"Vlada u tom dokumentu nije navela druge alternative, ali naravno alternative postoje", rekao je Jelašić, ističući da bi trebalo razmotriti i eventualne uštede u penzijama, obrazovanju, zdravstvu i drugim javnim sektorima, mada će to imati pozitivnog efekta tek posle šest ili 12 meseci.

On je naglasio da se samo sa proširenjem budžetskog deficita ne može rešiti ključni problem, pošto se očekuje da će postojeći efekti krize potrajati još i jer se zna da se svakog meseca "koji nastavljamo u postojećem makroekonomskom okruženju" značajno povećava javni dug pošto se razlika između umanjenih prihoda i istih rashoda finansira iz povećanja javnog duga u zemlji ili inostranstvu.

Jelašić je kazao da ne može da predvidi uslove koje bi MMF mogao da postavi Vladi Srbije u slučaju da traži povećanje budžetskog deficita, ali da je, prema iskustvima iz susednih zemalja, najvažnije pitanje za šta će to povećanje biti iskorišćeno.

"Jedno je pitanje veći deficit, međutim, od toga je još važnija struktura tog deficita, pošto povećanje deficita zbog potrošnje nije odgovorno, ne samo prema MMF-u, nego nije odgovorno ni prema poreskim obveznicima", naveo je guverner i dodao da bi svakako bilo dobro da se značajno poveća investiciona potrošnja.

Jelašić je napomenuo i da će pad bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini, prema preliminarnim podacima, najverovatnije biti između onoga što je planirano u memorandumu sa MMF-om, odnosno dva odsto, i najgoreg scenarija od pet do šest odsto.

"Jedno je pitanje u kojoj meri će pasti BDP, a mnogo je važnije u kom vremenskom periodu ćemo uspeti da se vratimo na prethodni nivo", ocenio je Jelašić, i dodao da je Srbija izbegla najgore i da ne bi trebalo da bude dodatnog pogoršanja.

Jelašić je ukazao da će zamrzavanje zarada i penzija pravi efekat pokazati tek u drugoj polovini ove godine, a u još većoj meri iduće godine, jer, kako je objasnio, "inflacija jede nominalne zarade i penzije i automatski smanjuje njihov realni nivo".

To je ono na šta je NBS stalno upozoravala, počev od kraja prošle godine kada su bile povećane plate i penzije, podsetio je Jelašić. "O ovoj meri će se, verujte mi, još jako dugo pričati svakog meseca i svi će konstatovati da ovog meseca žive jedan do dva odsto gore zbog onog što im je inflacija uzela", naglasio je guverner NBS.