Kovačević:Biće teško vratiti dugove

"Čak ako se deficit tekućeg računa platnog bilansa smanji 25 odsto, on će iznositi oko sedam milijardi dolara. Kada se tome dodaju i potrebe servisiranja dospelih dugovanja Srbija bi morala da obezbedi oko 14,7 milijardi dolara, ili oko 11,1 milijardi evra", izjavio je Kovačević.

On je dodao da postoje šanse da se Srbija zaduži i kod drugih zemalja - Rusije i Kine - koje još raspolažu visokim deviznim rezervama, ali je ocenio da ni to neće biti dovoljne sume, ali ni jeftini krediti, jer će ih pratiti visoke kamate.

Srbiji će biti teško da se zaduži i zbog toga što ima nizak kreditni rejting, a i otežani su uslovi zaduživanja u inostranstvu, jer se veruje da će kriza trajati nekoliko godina, kaže Kovačević.

On je rekao da je Srbija postala "drogerski zavisna od stranog kapitala", na šta ukazuje i to da smo se samo prošle godine zadužili za blizu osam milijardi dolara.

Prema njegovim rečima, i privatni dug preduzeća i banaka rastao je brzo, pa se tako u poslednjih osam godina povećao sa dve na 20 milijardi dolara. "Zalagao sam se da imamo kontrolu zaduživanja i da preduzeće kad se zadužuje ulaže u opremu, kupovinu znanja i uvoznog reprodukcionog materijala, a ne da se zaduži i proda na domaćem tržištu te devize i da time plaća struju i angažovanje radne snage", kazao je Kovačević.

On je istakao i da je naša zemlja daleko od ekonomske stabilnosti na šta ukazuje i smanjena industrijska priozvodnja za više od 20 odsto, a vrlo je verovatno da je proizvodnja usluga još veća, iako za sada još postoji zvanična statistika. "Izvoz i uvoz su pali za jednu trećinu, inflacija iznosi 5,8 odsto, tako da ima mnogo razloga koji ukazuju na to da smo daleko od makroekonomske stabilnosti", rekao je on.

Kovačević se na kraju postavio i pitanje efekata zaduživanja. "Ako je Srbija od 1. januara 2001. do kraja 2008. godine koristila 27,38 milijardi dolara dugoročnih i srednjoročnih kredita i 3,41 milijardu dolara kratkorovvnih kredita i ako se i, pored toga, našla u ovako teškoj situaciji, postavlja se pitanje da li će uzimanje novih kredita i odlaganje vraćanja dugova u dugom roku doneti više štete nego koristi", rekao je on.

Kovačević je podsetio da je vrlo mali deo do sada uzetih stranih kredita bio upotrebljen u širenje izvozno orijentisanih kapaciteta u proizvodnji i uslugama, razvoj infrastrukture, pa je vrlo verovatno, da će u uslovima teške ekonomske krize tako biti i sa korišćenjem novih stranih kredita.