Srbiji nedostaju ekonomske slobode

Teri Miler, američki ambasador i urednik Indeksa ekonomskih sloboda kaže da takva pozicija Srbiju svrstava u "uglavnom slobodne zemlje", što je za samo rang iznad zemalja koje su pod ekonomskom represijom. Srbija je lošije rangirana od Makedonije koja je na 78.mestu, Crne Gore koja je na 94. mestu, dok su lošije ocenjene Hrvatska, koja je na 116. i Bosna i Hercegovina.

"Iako su pokazatelji fiskalne slobode i kretanja radne snage iznad svetskog proseka, Srbija mora da se izbori sa nedostatkom monetarnih i investicionih sloboda, velikom vladom kao i nedostatkom slobode od korupcije", naveo je Miler.

Prema njegovim rečima, Srbija je prvi put posle pet godina uključena u istraživanje Indeksa ekonomskih sloboda. Pre toga našla se na listi 2002. i 2003., ali je zbog nedostatka pouzdanih podataka prethodnih godina nije bilo na listi istraživanja koje sprovodi Heritidž fondacija.

"Srbija je uspela da poboljša rezultate u mnogim poljima u odnosu na 2002. ili 2003. godinu. Činjenica je međutim, da je Srbija od 43 evropske zemlje rangirana tek na 37. mestu i da se naročito na onim poljima koja pokazuju loše rezultate moraju sprovesti odlučnije reforme", naveo je Miler.

Indeks ekonomskih sloboda, Heritidž fondacija odbjavljuje poslednjih 15 godina, prema metodologiji koja obuhvata merenje stepena slobode u deset relevantnih polja. To su sloboda biznisa, sloboda trgovine, fiskalna sloboda, veličina vlade, monatarne slobode, invescione slobode, finansijske slobode, pravo vlasništva, slobda od korupcije i sloboda kretanja radne snage.

Svaka oblast pojedinačno ulazi u indeks, a Srbija je najbolje rezultate pokazala u oblastima fiskalne politike i kretanja radne snage.

"Prema pokazatelju fiskalnih sloboda, što podrazumeva visinu poreza na individualni i poslovni profrit Srbija je zaista konkuretna. U odnosu na svetski prosek koji je 74,9 procentnih poena Srbija ima 85,9 poena. Takođe odlične rezultate pokazuje u polju kretanja radne snage, što pokazuje da je u Srbiji lako zaposliti i otpustiti radnu snagu, ali i da radna snaga u Srbiji ima slobodu u traženju posla", objasnio je Miler.

Pokazatelj slobode biznisa, koji podrazumeva lakoću otvaranja i zatvaranja preduzeća, kao i pokazatelj monetarnih sloboda koji ukazuje na veoma visoku inflaciju u odnosu na evropski prosek, jasno ukazuju da se mora mnogo učiniti u tim oblastima.

Teri Miler navodi da je naročito zabrinjavajući podatak da je vlada preglomazna i da prema našim procanama troškovi vlade iznose čak 42,3 odsto bruto domaćeg proizovda.

"Takođe investicione slobode su vrlo male što znači da investitori nemaju veliko poverenje u sigurnost kapitala koji donose u Srbiju. Veliki nerešeni problem je i pravo vlasništva, a najlošije rezultate Srbija ima u polju slobode od korupcije, samo 34 procentna poena od mogućih sto, što pokazuje da je administrativni sistem preglomazan i da neodstaje bolja zakonska regulativa", objašnjava Miler.

Efekti ekonomske krize nisu uzeti u obzir prilikom izrade indeksa

Drugu polovinu 2008. godine, a naročito početak 2009. godine obeležila je značajna promena ekonomske politike zapadnih zemalja, naročito kada je reč o intervencionizmu u oblasti bankarskog ali i korporativnog sektora.

Američki ambasador Teri MIler, objasnio je da su podaci na osnovu kojih je Heritidž fondacija objavila Indeks ekonomskih sloboda za 2009. godinu, prikupljeni do sredine prošle godine i da praktično nisu uključili dešavanja od jula 2008. do danas.

"Činjenica je da se dosta toga promenilo u ovom perodu i da će naročito zbog intervencionističke politike mnogih zapadnih zemalja indeks ekonomskih sloboda u sledećoj godini zabeležiti značajan pad. To znači da će ekonomske slobode, u mnogim zemljama biti ograničene, ako ne i ugrožene", rekao je Miler.

Prema njegovim rečima politika državnih intervencija za održanje bankarskog sektora ili privrede, je neka vrsta "eksperimenta", koji tek treba da pokaže rezultate, mada istorijski gledano državna intervencija u polju ekonomije nije uvek davala pozitivne rezultate.

"Lično nisam za to da država treba da spašava one koji su više rizkovali. Rizik mnogima na tržištu donosi veliku dobit, ali oni koji preuzimaju rizik treba da budu spremni i na gubitke", kaže Miler.