Jelašić: Menjati ekonomsku politiku

Prema njegovim rečima, makroekonomska kretanja već sada znatno odstupaju od ključnih pretpostavki na kojima su zasnovani ekonomska politika, bužet za 2009. godinu, ali i program sa MMF-om. "Traženje novog programa sa dodatnim sredstvima od MMF-a je upravo potvrda da te pretpostavke više ne stoje", rekao je Jelašić.

On objasnio da je odobrenim aranžmanom Srbije sa MMF-om u iznosu od 402 miliona evra, koji je dogovoren iz predostrožnosti, bilo predviđeno da misija MMF-a dodje u Srbiju krajem aprila ili početkom maja, ali da će ta poseta uslediti ranije jer su se promenile pretpostavke na kojima se zasnivala ekonomska politika Vlade Srbije.

Za Srbiju bi, kako je dodao, novi aranžman sa MMF-om bio značajan i za traženje pozajmica od Svetske banke i Evropske unije, čji krediti su znatno jeftniji od onih koje nude poslovne banke.

"Kreditna linija MMF-a bila bi kao odobreni minus, koristila bi se samo kad je potrebno", ukazao je Jelašić i naveo da MMF ne puni budžet niti može da naloži Vladi Srbije na koji način će smanjivati potrošnju. On navodi da je razlog za reviziju makroekonomskih politika i činjenica da se nezavisno od pada ekonomske i spoljnotrgovinske aktivnosti, tekući deficit i dalje finansira iz državnih rezervi kao i da se inflatorni pritisci ne smanjuju.

"Još kada je usvojen budžet mi smo upozoravali da veliki deo ušteda i smanjenje potrošnje dolazi na osnovu toga što se smanjuju transferi lokalnim samoupravama, ali se istovremeno njima dozvoljava da dižu cene kontrolisanih usluga i do 30 odsto što je značajan pritisak na inflaciju", objašnjava Jelašić.

Prema njegovim rečima neophodno je da se smanji javna potrošnja, ali i da se povećaju fiskalni prihodi kako bi se održao planirani deficit na 1,75 odsto.

"U situaciji kada dve trećine javne potošnje čine plate i penzije, a ostatak investiciona ulaganja, nisam siguran gde biste mogli dovoljno da uštedite, a da održite deficit. Što znači da će biti neophodno i da se povećaju fiskalni prihodi, a to prema programu koji je usvojila Vlada u krajnjoj liniji znači i povećanje PDV-a" rekao je Jelašić.

Sve su veći rizici, kako je rekao Jelašić, da se ne ostvari procena NBS da rast bruto društvenog proizvoda u Srbiji ove godine bude od 1,5 do dva odsto. On je dodao da su glavni razlozi usporavanja privrednog rasta pad tražnje na domaćem i inostranom tržištu, i smanjenje stranih investicija i kredita.

On je upozorio da je prema proračunima NBS, inflacija u januaru 2009. u odnosu na 2008. dostigla 10,1 odsto, i da je na rast inflacije najviše uticala činjenica da su kontrolisane cene samo u januaru porasle za oko šest procenata.

"Neočekivana visoka inflacija posledica je visokog rasta regulisanih cena i to pre svega naftnih derivata, komunalnih usluga, lekova, PTT usluga, povećanja akciza i pomeranja cena na svetskom tržištu".

Jelašić kaže da će monetarna politika i dalje biti restriktivna, i da smanjenje referentne kamatne stope može da se očekuje samo ukoliko država ne odstupi od planiranog rasta regulisanih cena koje iznosi 11 do 15 procenata.

Misija MMF-a dolazi u martu u Srbiju

Reviziona komisija MMF-a stiže u Srbiju početkom marta kada će verovatno biti razgovarano o novom aranžamanu i dodatnoj finansijskoj pomoći.

Odobrenim aranžmanom Srbije sa MMF-om u iznosu od 402 miliona evra, koji je dogovoren iz predostrožnosti, bilo je predviđeno da revizija MMF-a dođe u Srbiju krajem aprila ili početkom maja, ali će ta poseta uslediti ranije jer su se promenile pretpostavke na kojima se zasnivala ekonomska politika Vlade Srbije.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić je rekao da glavni cilj programa sa MMF-om nije zaduživanje nego prilagođavanje makroekonomke politike i da aranžman sa MMF-om nije ugovoren da bi se punio budžet.

"Kreditna linija MMF -a je kao minus , treba ga koristiti samo kad je potrebno", objasno je Jelašić

On je naglasio i da MMF kao institucija ne naređuje Srbiji kako da menja svoju potrošnju, ali da oni smatraju da su nama potrebne odlučnije mere u suočavanju sa predstojećim izazovima.

"Kada će doći misija MMF-a, zavisi isključivo od nas. Pozivanje misije pretpostavlja spremnost da se preduzmu dodatne mere kako bi se postigao novi makroekonomski balans u vreme manjih prihoda, ali i manjeg priliva stranih investicija", kaže Jelašić.

Za Srbiju bi, kako je dodao, novi aranžman sa MMF-om bio značajan i za traženje pozajmica od Svetske banke i Evropske unije, čiji krediti su znatno jeftniji od onih koje nude poslovne banke.