Potraživanja banaka bez naplate?

Urednik lista Politika Miša Brkić kaže da se kriza sa globalnog nivoa prelila na srpsko tržište. On smatra da je sada očigledno da banke u Srbiji, kao i u svetu nisu mnogo vodile računa o bonitetu kompanija kojima odobravaju kredite i da zbog toga sada preko suda moraju da naplaćuju potraživanja.

"Banke imaju mogućnost da naplate kredite ako su ti krediti bili sa hipotekom, ili da puste menice i da traže akceptne naloge. Međutim u mnogo slučajeva banke ništa neće moći da izvuku od novca koje su uložile u tim firmama, a mi možemo da prisustvujemo scenariju ljuljanja svih banaka koje su odobravele "kontaminirane zajmove u Srbiji", objašnjava Brkić.

On procenjuje da su veliki dugovi privrede prema bankama, koji bez krosbordera iznose 840 milijardi dinara, veliki pritisak za banke i da su male šanse da se država pojavi kao spasilac.

"Ključna reč koja dominira finansijskim sistemom Srbije je poverenje. Na osnovu poverenja banke će odlučiti da li će omogućiti kompanijama da uz duže rokove i reprogram vrate dugove, ili će ako poverenja nemaju, postupiti kao u slučaju kompanije Eltim. U jednom danu po sistemu domina posle jedne banke sve druge su zatražile naplatu dospelih i drugih dugova jer je nepoverenje postalo toliko veliko", kaže Brkć.

O neefikasnosti nadležnih institucija koje bi trebalo da omoguće naplatu dugovanja ili da ugase takve firme govori podatak da se na spisku blokiranih, nalaze i preduzeća koja su, podacima Narodne banke, u prinudnoj naplati i po 14 godina.

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je neefikasnost trgovinskih sudova jedan od razloga što se u mnogim preduzećim čak i nakon zakonskog roka po kome njihovi računi mogu da budu u blokadi, ne pokreće stečajni postupak na osnovu kog poverioci mogu da se naplate.

"U Srbiji se ne poštuju zakoni generalno, a u oblasti trgovinskog prava posebno. Evropska komisija u svojim izveštajima o napretku Srbije navodi rad trgovinskih sudova kao jednu od najozbiljnijih sistemskih boljki", objašnjava Zdravković.

On navodi i da ne treba zaboraviti da su na loše poslovanje mnogih firmi uticale i objektivne okolnosti.

"Uzmimo na primer US Steel. U poslednjem tromesečju 2007. godine, pri rastućim cenama čelika u svetu skoro tri meseca je radio remont. Početkom 2008. godine započeo još veću proizvodnju, u junu kupio nove mašine ogromne vrednosti, da bi krajem avgusta krenuo da obustavlja proizvodnju. Ako tako posluje najveći izvoznik, postavlja se pitanje šta se desilo sa malim preduzećima?", kaže Zdravković.

Svakoj šestoj firmi blokiran račun

Računi oko 60.000 firmi u Srbiji blokirani su jer su njihovi potražioci - banke, država i dobavljači, pokrenuli naplatu duga koji ukupno iznosi 2,3 mlrd. evra.

Prema podacima Narodne banke Srbije, najveći dužnik je kompanija Protekta, čiji je račun blokiran više od godinu dana za iznos veći od tri milijarde dinara, sledi kompanija Eko produkt, koja se pominje u aferi sa stečajnom mafijom. Njen dug po osnovu kredita, poreza i potraživanja dobavljača iznosi 2,3 milijarde dinara.

U prvih deset najvećih dužnika je i kompanija Ronaco, preduzeće vlasnika Glasa javnosti Radislava Rodića sa dve milijarde koje su u blokadi više od godinu dana, kao i Eltim čiji je račun blokran sumom od 1,7 milijardi dinara, kao i Eurolux petrol, preuzeće uhapšenog Branivoja Lazovića u čijem sastavu su ELP pumpe sa milijardu i trista miliona dinara duga.

Račun Euroluks petrola je već mesec i po dana u blokadi. PR Europen grupe koja je vlasnik ovog predzeća Olivera Stojanović kaže da se najveći deo njihovog duga odnosi na pozajmice od banaka, ali da dosta novca duguju i dobavljačima.

Prema njenim rečima, problemi su nastali kao posledica negativnih efekata ekonomske krize, a svoje dugove to preduzeće isplatiće prodajom vlasničkog udela u Euroluks petrolu.

"Sa svima smo postigli "stend by" aranažman. Aktivno radimo na pronalaženju strateškog partnera za kompaniju Euroluks petrol i do 31. marta trebalo bi da zatvorimo prodaju 50 do 70 odsto udela u kompaniji, čime ćemo namiriti naša dugovanja prema bankama, kao i naša dugovanja prema dobavljačima", kaže Stojanović.

Ona navodi da ta kompanija, i sama ima velikih problema sa naplatom svojih potraživanja s obzirom na to da je korporativna prodaja goriva bitan segment u poslovanju Eurolux petrola.

"Sa mnogim kompanijama imamo ugovor o snabdevanju gorivom što podrazumeva da se gorivo sipa na kompanijske kartice i da im se dva puta u mesecu to fakutriše. Na žalost oko 90 odsto kompanija te račune uopšte ne plaća", objašnjava Olivera Stojanović.

Podaci Narodne banke pokazuju i da se broj dužnika povećava. Od jula prošle godine kada ih je bilo oko 49. 600 taj broj se u februaru 2009. povećao na skoro 58. 000. U Srbiji inače ima 105 hiljada registrovanih i aktivnih privrednih društava i 216 hiljada preduzetnika.