Izvesna recesija u 2009. u Srbiji

Cvetković je kazao da će to biti posledica smanjenog privrednog rasta koji se očekuje u sledećoj godini, na nivou od oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda.

"To smatramo recesijom pošto je Srbija nekoliko godina za redom imala stope rasta oko sedam odsto BDP", istakao je Cvetković na okruglom stolu predstavnika Vlade Srbije.

Premijer je rekao da će u 2009. biti smanjena i raspoloživa sredstva koja bi se ulagala u privredu Srbije.

Cvetković je istakao da će jedan od odgovora na svetsku finansijsku krizu morati da bude restriktivnija fiskalna politika i smanjena javna potrošnja.

U narednoj godini bi, prema njegovim rečima, budžetski deficit trebalo da bude ispod dva odsto a javna potrošnja ne bi trebalo da pređe 44 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Cvetković je rekao da se procenjuje da će ova godina biti završena privrednim rastom od oko sedam odsto, a da bi inflacija trebalo da bude "relativno niska za naše uslove, odnosno jednocifrena".

On je dodao da su svi ekonomski pokazatelji za ovu godinu "pozitivni i optimistički" ali da "talas svetske finansijske krize dolazi i na naše obale".

"Pred nama je godina koja može da bude procenjana kao teža od ove, ali pošto će kriza zahvatiti i druge zemlje mogli bismo da uz dodatne napore naše područje učinimo atraktivnijim za strana ulaganja", ocenio je Cvetković.

Dinkić: Četiri odsto rasta biće uspeh

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić ocenio je danas da će ostvarivanje planiranog rasta bruto društvenog proizvoda u 2009. godini od četiri odsto predstavljati potpun uspeh srpske privrede.

Dinkić je istakao da to treba ostvariti u uslovima svetske finansijske krize, napomenuvši da će morati da se smanji i budžetski deficit na nivo ispod jedan odsto BDP-a.

Vicepremijer je rekao da će Srbija ovu godinu završiti s rastom BDP-a od sedam odsto i sa oko 7.000 dolara nacionalnog dohotka "po stanovniku", ali i da se u idućoj godini mora obezbediti više direktnih stranih investicija, da bi se taj rast održao, što neće biti lako.

Dinkić je upozorio da će investicije u Srbiju u narednoj godini biti manje, a kapital u inostranstvu biće skuplji. Zbog toga Srbija mora da stvori što atraktivnije okruženje da strani kapital dodje u nju.

On je naveo da su prednosti domaće ekonomije visoke devizne rezerve, koje su tri puta veće od dinarske novčane mase i stabilan bankarski sektor.

Jedan od velikih problema naredne godine biće deficit tekućeg platnog bilansa, koji će 2008. dostići 6,2 milijarde dolara, a on se može smanjiti jedino većim izvozom.

Dinkić smatra da će naši izvoznici imati problema da plasiraju svoje proizvode na inostrana tržišta, zbog pada tražnje, koja se očekuje, pre svega, na tržištu EU.

Jelašić: Inflacija i tekući platni deficit ostaju izazovi

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je danas da se Srbija i dalje suočava sa dva izazova - inflacijom i tekućim platnim deficitom, čije će suzbijanje biti mnogo teže u uslovima svetske finansijske krize.

Jelašić je istakao da će NBS i dalje voditi restriktivnu monetarnu politiku, jer najveća pretnja makroekonomskoj stabilnosti - inflacija - još nije pobeđena.

On je ocenio da će turbulencije na međunarodnom finansijskom tržištu uticati na jačanje dinara u bankarskom sektoru. Međutim, dinarski krediti biće jeftiniji samo ako i inflacija bude niža, što će omogućiti smanjenje referentne kamatne stope.

Što se tiče fiskalne politike, guverener NBS je istakao da će sve ono što se priprema kao deo budžeta za 2009. "morati da se prognozira pesimistički" - i prihodi rashodi.

Jelašić je podsetio da su privatizacioni prihodi delom potrošeni, da su uslovi zaduživanja pogoršani, da će opasti prihodi od poreza na dodatu vrednost, a što se tiče rashoda, zahtevi za ekspanzivnom fiskalnom politikom biće još veći.

On je naglasio da su Srbiji neophodne strukturne promene, u čemu je ključno restruktuiranje velikih javnih preduzeća, ali pozitivni rezultati tog procesa videće se tek posle dve, tri godine.

Jelašić je upozorio predstavnike vlade da će u sledećih "godinu, dve biti nemoguće biti i odgovoran i popularan političar", pošto za održavanje makroekonomske stabilnosti preostaju samo instrumenti fiskalne politike.