MMF: Srpska ekonomija još slaba

Ukupna ekonomska kretanja, međutim, ukazuju da srpska privreda i dalje ne može da postigne snažan rast i nisku inflaciju, a da istovremeno zadrži deficit tekućeg računa platnog bilansa na održivom nivou, piše u izveštaju.

Rebalans budžeta za ovu godinu bio je prva prilika za izgradnju fiskalnog kredibiliteta, ali je nova vlada, po svemu sudeći, tu priliku propustila, pošto će rebalans budžeta verovatno predviđati fiskalni deficit od tri odsto BDP-a, ukazuje MMF.

Kada je u pitanju buđzet za sledeću godinu vlada razmatra nekoliko inicijativa koje bi mogle da doprinesu fiskalnom deficitu - povećanje prosečne penzije na 70 odsto prosečne plate, povećanje ulaganja u projekte drumskog i železničkog saobraćaja i smanjenje poreza i uvođenje olakšica pri investiranju.

Prema proceni MMF-a, ostvarenje tih obećanja moglo bi dodati do pet odsto BDP-a fiskalnom deficitu u 2009. godini.

Misija MMF-a, koju je predvodio šef misije Albert Jeger, boravila je u Srbiji od 17. do 24. septembra u cilju sagledavanja trenutnih ekonomskih kretanja i perspektiva, a posle razgovora sa predstavnicima Republike Srbije objavljen je Izveštaj.

Kako je navedeno, očekuje se da će se u Srbiji u ovoj i narednoj godini nastaviti rast realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) po stopi od šest do sedam odsto, međutim, taj rast previše zavisi od sektora nerazmenjivih dobara - bankarstva, kupovine, komunikacija. Iako privredni rast i kretanje inflacije daju osnova za oprezan optimizam, cena njihovog postizanja je neodrživ deficit tekućeg računa platnog bilansa, koji predstavlja razliku između onog što građani Srbije troše na robe i usluge i onoga što zarade, pa će ukupna potrošnja u ovoj godini biti 500 milijardi dinara veća od ukupnog dohotka.

MMF navodi da je na privrednu ponudu Srbije negativno uticao kasni početak tranzicije, sporo odvijanje i nedoslednost u privatizaciji i nepovoljna investiciona klima. Zatim, uprkos visokoj nezaposlenosti, isplate zarada su previsoke u odnosu na ciljanu inflaciju i rast produktivnosti, a veliki javni sektor ima tendenciju da troši i preraspoređuje sredstva umesto da ih investira u budućnost.

Da je srpska ekonomija zatvorena, vrlo je verovatno da bi njen rast bio spor, a inflacija visoka, međutim, srpska ekonomija je otvorena i visoki prilivi kapitala su, bar do sada, uspeli da značajno ublaže makroekonomske neravnoteže, navodi ta institucija.

MMF podseća da opšti ekonomski ciljevi nove Vlade Srbije ukazuju na njenu rešenost da istovremeno postigne snažan rast, nisku inflaciju i spoljnu stabilnost.

Privatizacija, restrukturiranje preduzeća, kao i smanjenje troškova i rizika poslovanja i dalje su od ključnog značaja za jačanje ponude srpske ekonomije, a iskustva zemalja u regionu i dosadašnje iskustvo Srbije pokazuju da sprovođenje strukturnih reformi neće biti lak posao.