Slaba reciklaža e - otpada

Prema procenama stručnjaka, u preduzećima ima najviše elektronskog otpada, ali su zbog nedostatka efikasne kaznene politke retke kompanije koja taj otpad recikliraju.

Računari, štampači, skeneri samo su neki od uređaja koji nakon upotrebe postanu elektronski otpad. Njega treba reciklirati jer je opasan po životnu sredinu. Ljiljana Đorđević savetnica u Agencijci za reciklažu napominje da se takva oprema mora reciklirati jer svrstana u kategoriju opasnog otpada.

"Elektornski otpad sadrži u sebi olovo kadmijum živu berilijum i ostale komponente koje su opasne i samim tim neadekvatnim postpuanjem sa ovom vrstom otpada se oslobađaju različite toksične supstance koje direktno ugrožavaju životnu sredinu", kaže Đorđevićeva.

U Srbiji postoje dva preduzeća, koja recikliraju oko 80 odsto elektronskog otpada odvajajući plastiku, metal, gumu i metale, dok deo koji se ne može reciklirati poput hard diskova i baterija izvoze u reciklažne centre u Evropi. Iako svaki građanin, ali i kompanija ima mogućnost da se reši opasnog otpada, odziv nije naročito dobar, objašnjava Božidar Potkonjak upravnik Centra za reciklažu BIS IT.

"Nismo zadovoljni sa odzivom, a pre svega privrednog sektora gde se nalazi najveći procenat te opreme. Najveći procenat istorijskog otpada po preduzećima stoji uglavnom na nepredviđenim mestima, u vlažnim podrumima, po kojekakvim ćoškovima, ispod stepeništa. To ne bi smeo da bude slučaj" kaže Potkonjak.

Zakonom o postupanju sa otpadnim materijama predviđene su visoke novčane kazne za pravna lica koja nepropisno odlažu elektronski otpad, pa ipak do sada još nije bilo takvih kazni.

Gordana Perović direktor Agencije za reciklažu, kaže da nas u oblasti elektornskog otpada uskoro očekuje nova zakonska regulativa.

"Dok nemamo kaznenu politku i dok nas neko ne kazni ako smo bacili kompjuter pored kontejnera i dok ne počnemo da plaćamo iznošenje otpada po kubiku a ne po kvadratu, jer svuda u evropi se plaća po kubiku, mi nećemo biti na nivou deset - petnaest posto reciklaže ove vrste otpada", naglašava Perovićeva.

I dok zemlje u Evropskoj uniji upotrebe kao sirovinu polovinu elektronskog otpada, Srbija reciklira svega pet odsto. Kažu da je i to napredak jer smo 2004. godine, kada je ceo proces počeo, bili na nuli.