Hleb od danas skuplji za pet dinara

Direktor BPI i Klasa Momir Lazić potvrdio je za B92 da je ta pekarska industrija od danas povećala cenu belog hleba “Sava“ sa 33 na 38 dinara, zbog poskupljenja pšenice i povećanja cena energenata.

To je treće poskupljenje hleba u poslednjih šest meseci, a poslednji put je cena povećana sredinom novembra prošle godine. Još pre mesec dana većina privatnih pekara u Srbiji podigla je cenu hleba na 35 do 40 dinara, a očekuje se da će tokom naredne nedelje i ostali dići cene zavisno od zaliha brašna i poslovne politike.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Slobodan Milosavljević ocenio je u izjavi za B92 da poskupljenje hleba nije realno, jer u zemlji ima dovoljno žita. On je kazao da se uskoro očekuje interventni uvoz 200.000 tona pšenice, od čega će polovina biti direktno namenjena mlinsko-pekarskoj industriji, ali nije mogao da potvrdi da će to uticati na smanjenje cene hleba, koja se ipak tržišno formira.

Milosavljević, međutim, nije mogao da kaže kada će tačno biti interventnog uvoza i napomenuo da će biti povećana proizvodnja narodnog hleba, čiju cenu kontroliše država, ukoliko bude opasnosti od novih poskupljenja te životne namirnice.

Privatni pekari po novim cenama već mesec dana

Predsednik Unije privatnih pekara Srbije Zoran Pralica izjavio je danas da su privatne pekare počele da povećavaju cenu hleba još pre mesec dana, a cene se kreću od 33 do 40 dinara po vekni.

On je kazao da na žalost nema mogućnosti da hleb bude jeftiniji, ali i dodao da privatni pekari sami određuju po kojoj ceni će prodavati hleb u zavisnosti od njihove pozicije na tržištu, mesta na kojem prodaju ili asortimana.

„Ako od ukupne prodaje 85 odsto čine peciva, a 15 odsto hleb, taj pekar ima interesa da hleb prodaje nešto jeftinije, ali ako u njegovoj prodaji sa 90 odsto učestvuje hleb, onda će njegova cena biti veća“, objasnio je Pralica. Prema njegovim rečima, u Srbiji se još uvek prodaje najjeftiniji hleb u regionu.

Cena hleba u Hrvatskoj je 65 dinara, u Crnoj Gori od 58 do 60, dok je u Bosni i Hercegovini i makedoniji 10 do 15 odsto skuplji nego u Srbiji, kaže predsednik Unije privatnih pekara.

Prošle i ove godine je nestašica pšenice uzrokovala njeno poskupljenje na berzama, a to se prenelo na brašno i na kraju i na hleb, objasnio je Pralica razloge da hleb u poslednjih šest meseci poskupi tri puta. On je, međutim, ocenio da će se u narednih 10 do 15 godina nastaviti trend visokih cena hleba, pre svega zbog potrošnje žitarica za proizvodnju biogoriva.

Matić: Država odgovorna za poskupljenje

Novi Sad - Poskupljenje hleba je logična posledica nepostojanja strategije primarnog agrara, odnosno neprihvatljivog odnosa države prema proizvodnji pšenice u Srbiji, izjavio je direktor preduzeća Žitovojvodine Sima Matić.

On je istakao da je poskupljenje hleba u celoj zemlji opravdano u prvom redu zbog "izuzetno skupe države koja se ne odriče PDV-a", nepovoljnih rokova plaćanja i vrlo visokih procenata koje veletrgovine zaračunavaju industrijskim pekarama i naročito zbog rasta cena gasa, goriva, struje i drugih imputa.

U strukturi troškova proizvodnje vekne hleba brašno učestvuje sa svega 25 do 30 odsto "a ostalo je nešto drugo", zaključio je Matić, podsetivši da u Srbiji ima samo sedam ozbiljnijih industrijskih pekara koje "pokrivaju" oko četvrtinu tržišta a ostalo su na hiljade malih privatnih pekara.

Oni su još pre mesec dana u Nišu povećali cenu vekne hleba na oko 40 dinara, a još ranije su to učinili pekari u Novom Sadu, Kikindi i drugim vojvodjanskim mestima, napomenuo je Matić.

Podsetivši da je Vojvodina ne toliko davno proizvodila dva miliona tona pšenice godišnje, on je naglasio da bi država morala da stvori ambijent u kojem primarni proizvodjači neće biti oštećeni a pšenica proglašena strateškim proizvodom Srbije. U ovoj fazi razvoja "naše siromašne privrede", kad bi pšenica bila strateška roba, onda bi je količinski bilo dovoljno pa bismo u takvoj situaciji lako "nadogradili relativno jeftin hleb kao konačni proizvod u tom lancu".

Država bi različitim subvencijama i premijama nivelisala visoke troškove proizvodnje i cena pšenice bi bila relativno povoljna za domaće potrebe dok bi s druge strane "izvozna linija" najvećim delom nadomestila početna ulaganja, objasnio je Matić. Ozbiljnom ekonomskom politikom bismo na taj način u Srbiji mogli da imamo relativno jeftinu pšenicu, brašno, i na kraju hleb, zaključio je on.