Dozvoljeni minusi uskoro na proveri

To je u skladu sa odlukom Narodne banke Srbije da se od jula ove godine dozvoljeni minus na tekućem računu tretira kao zajam koji sa pet odsto ulazi u mesečne kreditne obaveze klijenata.

Banke u Srbiji trebalo bi do jula da odluče da li će dozvoljeni minus odobravati prema dosadašnjim uslovima ili će klijentima koji su ranije opteretili platu do 30, odnosno 50 odsto, ukinuti ovu vrstu pozajmice.

Ako banke nastave da obnavljaju ugovore sa građanima o dozvoljenim minusima na tekućem računu, a ne primenjuju ovu odluku NBS, moraće da obezbede više novca u rezervi.

Potpredsednik Izvršnog odbora Findomestik banke Vladimir Marković kaže da ta banka, kada u julu ove mere stupe na snagu, ne namerava da menja kamatne stope na dozvoljeni minus, ali se očekuje da će stopa odbijenih kreditnih zahteva biti veća.

Prema njegovoj oceni, ovo je još jedna od mera kojom NBS pokušava da utiče na smanjenje kreditne zaduženosti građana u borbi protiv inflatornih pritisaka. "Naša banka već odbija više od 20 odsto kreditnih zahteva usled striktne regulative, a očekujemo da će ova mera još povećati taj procenat", istakao je Marković.

"Što se rezervi banke tiče, to jeste jedan od načina na koji one mogu da odobravaju kredite bez obzira na zaduženost, ali su kamatne stope u tim slučajevima izuzetno visoke i samim tim predstavljaju ozbiljno opterećenje za kapital, pa Findomestik banka tome pribegava u retkim slučajevima", naveo je on.

Mere NBS, prema kojima će i dozvoljeni minus po tekućim računima od 1. jula ulaziti u ukupnu kreditnu zaduženost, "jesu izuzetno restriktivne, ali, kada pogledamo postojeće stanje na tržištu, definitivno postižu željene rezultate", ocenio je Marković.

Član Izvršnog odbora Sosiete ženeral banke Miroslav Rebić izjavio je da će ta banka kao i do sada poštovati regulativu NBS, ali i dodao da je još rano reći da li će nova mera uticati da klijenti koji su već zaduženi smanje dozvoljeni minus ili će banka odlučiti da sredstva koja su im data rezerviše.

"Još uvek procenjujemo situaciju, kao i neke druge banke. Nadamo se da ova odluka neće biti retroaktivna, očekujemo da bude važeća samo za klijente koji posle 1. jula podnesu zahtev za dozvoljeni minus", rekao je Rebić.

Međutim, smatra on, ukoliko se dogodi da odluka ima retroaktivno dejstvo, da i za sve one koji sada koriste dozvoljene minuse i kredite, banka mora da obezbedi rezervu, Sosiete ženeral banka će doneti posebnu odluku koja neće biti na štetu klijenata.

"Mi već sada klijentima koji dolaze da obnavljaju dozvoljene minuse u ovom međuperiodu savetujemo da svoje minuse usklade sa svojim realnim primanjima", naveo je Rebić.

Zamenik direktora Sektora poslova sa stanovništvom u Komercijalnoj banci Ljiljana Milošević rekla je da ova banka odobrava pozajmice na tekuće rečune u visini jedne zarade u odnosu na prosek primanja u poslednja tri meseca.

Prema njenim rečima, odobrena pozajmica u ovoj banci kreće se prosečno između 28.000 i 30.000 dinara, a ovu vrstu pozajmice koristi oko 30 odsto klijenata.

Milošević je navela da je princip Komercijalne banke da vodi računa o ukupnoj zaduženosti klijenata i mogućnosti otplate duga po svim tipovima kredita.

Izvršni direktor Sektora za poslovanje sa stanovništvom u Unikredit banci Marija Blagojević izjavila je da se ova banka priprema da od jula primenjuje odluku NBS.

Ta banka je, kako je navela Blagojević, već počela da obaveštava klijente koji su opteretili platu ratom kredita ili kreditne kartice do 30 odsto da će im, ako ne izmire obaveze, ukinuti dozvoljeni minus po tekućem računu.