Potpisan sporazum o gasovodu

Sporazum o gradnii gasovosda i tranzitu gasa preko teritorije Srbije su potpisali predsednik Upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler i Saša Ilić, direktor Srbijagasa, nakon što su Rusija i Srbija 25. januara u Moskvi zaključile strateški sporazum o saradnji u oblasti nafte i gasa u prisustvu predsednika Srbije i Rusije Borisa Tadića i Vladimira Putina.

Medvedev kaže da ovaj sporazum obezbeđuje energetsku sigurnost Srbiji i Evropi, ali će doneti i ekonomsku korist građanima. On je dodao da je sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom i srpskim ministrima razgovarao o budućim investicijama, ali i ekonomskoj, kao i saradnji u oblasti socijalno-kulturnih pitanja.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica kazao je da Sporazum ruskog Gasproma i Srbijagasa pokazuje da je saradnja Srbije i Rusije svestrana i da se osim političke razvija i u svim drugim oblastima.

Portparol Gasproma Sergej Kuprijanov kaže da će Gasprom i Srbijagas stvoriti zajedničko preduzeće za izgradnju budućeg gasovoda i da je od trenutka potpisivanja Sporauma predvidjeno tri meseca za stvaranje komapnije, a posle toga 18 meseci na razradu tehničko-ekonomske osnove.

Izgradnja treba da počne ne kasnije od 24 meseca od momenta izrade tehničko-ekonomske dokumentacije, a Kuprijanov je dodao da će sama izgradnja "zauzeti mnogo vremena" podsećajući da po planu, "Južni tok" treba da počne da funkcioniše do 2013. godine.

Ruski mediji navode da Rusija i Srbija nameravaju da zajedno kontrolišu jednu od glavnih maršruta za energente na jugu Evrope i podsećaju da sporazum podrazumeva izgradnju 400 kilometara kraka gasovoda, sa kapacitetom većim od deset milijardi kubnih metara gasa godišnje, što je trećina od ukupne količine gasa koja će se transportovati kroz "Južni tok". Po tom kraku, gas će ići dalje ka Austriji, kroz Mađarsku.

Kuprijanov je naveo da će analogni sporazum biti potpisan i sa Mađarskom, naglasivši da je važno dogovoriti se sa svim zemljama, kako bi opšta tehničko-ekonomska osnova bila kompleksna.

Sporazum o energetskoj saradnji Srbije i Rusije kojim je predvidjeno da Gasprom kupi 51 odsto Naftne industrije (NIS) za 400 miliona evra potpisan je 25. januara u Moskvi.

Tim sporazumom predvidjeno je i da Gasporom u NIS investira najmanje 500 miliona evra do 2012. odine, a da prodaja bude završena do kraja ove godine. U delu tog sporazuma koji se odnosi na gasovod koji će Gasprom graditi u Srbiji navodi se da će najmanja propusna moć biti deset milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Predviđena je i izgradnja podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru kod Zrenjanina. Za te svrhe biće osnovana zajednička kompanija, a ruski partner imaće 51 odsto i u vlasništvu kompanija koje će biti zadužene za izgradnju i upotrebu gasovoda i podzemnog skladišta gasa.

Očekivanja su da magistralni gasovod donese višestruke koristi privredi i građanima, pre svega, sigurnost u snabdevanju, regionalno liderstvo u energetici, smanjenje potrošnje električne i drugih vrsta energije i manje zagadjenje životne sredine.

Godišnje potrebe Srbije za gasom su 2,7 milijardi kubika, od kojih iz sopstvenih nalazišta zadovoljava 15 odsto, a ostatak od 85 odsto kupuje od Gaspromeksporta.

Ruska kompanija Gasprom najveći je svetski proizvođač gasa koji podmiruje približno trećinu gasnih potreba zapadne Evrope. Gaspromu pripadaju najbogatije u svetu zalihe prirodnog gasa - njegov udeo u svetskim dokazanim rezervama je oko 17 odsto, dok u Rusiji poseduje više od 60 odsto.

Prema nivou tržišne kapitalizacije, Gasprom je među pet najvećih energetskih kompanija sveta. Za šest godina kapitalizacija kompanije porasla je 25 puta, a do kraja 2007. dostigla je više od 270 milijardi dolara.