Cepter dao najbolju ponudu za IMT

Taj konzorcijum, koji čine Cepterova firma „Hom art“ i SIP iz Slovenije, za 94,5 odsto kapitala IMT-a ponudio je 121,1 milion evra, kao i investicioni program od 10,2 miliona evra. Ovo je do sada od početka privatizacije najveća data ponuda za jednu firmu iz metalskog kompleksa.

Pored te ponude u Agenciji za privatizaciju su otvorene još dve ponude dostavljene na tenderu za prodaju IMT-a, koji je objavljen 16. jula prošle godine. Konzorcijum „Nevrfild limitid“ je ponudio cenu od 109,3 miliona evra i ulaganja od 13 miliona dinara. Jedan od potpisnika te ponude je bivši ministar energetike Srbije Goran Novaković.

Treći konzorcijum „Agri investments“ je ponudio cenu od 76 miliona evra, ali nije spreman da odmah ponudi i investicioni program. Firme koje čine taj konzorcijum, beogradski MPC i Adriano korsi iz Italije, navele su u ponudi da će plan investicija napraviti tek kad detaljno analiziraju stanje u IMT-u.

Predsednik tenderske komisije Nebojša Ćirić je rekao da je zadovoljan pristiglim ponudama za IMT i da su realne cene ponuđene za kapital fabrike.

Direktor IMT-a Slobodan Petrović, koji je član tenderske komisije, naveo je da od kupca preduzeća očekuje da obnovi proizvodnju, a minimalnim socijalnim programom, koji su prihvatila sva tri ponuđača, predviđeno je da u prvoj godini ne bude otpušten niko od 1.100 zaposlenih. On je ocenio da je atraktivna lokacija na Novom Beogradu, na kojoj se nalazi IMT, privukla ponuđače koji su poznati u oblasti nekretnina. Budući kupac, će, kako je naveo, najverovatnije izmestiti fabriku na drugu lokaciju.

"Imajući u vidu lokaciju, koja je što se tiče poslovanja najelitnija u tom delu Novog Beograda, verovatno bi svako ko ima poslovnog smisla izmestio fabriku na periferiju. To nije ništa strašno, pogotovo što fabrika zahteva potpunu obnovu, imajući u vidu da su poslednja ulaganja bila sedamdesetih godina prošlog veka", rekao je Petrović.

"Mi 13 godina radimo s blokiranim računom isključivo od avansa kupaca. Dobijamo novac bez ikakve garancije da će dobiti robu koju su naručili", rekao je Petrović, dodavši da očekuje da će se posle privatizacije ta praksa promeniti. On je rekao da su mu poznata sva tri strateška partnera u konzorcijumima, precizirajući da je "jedan veliki trgovac iz Italije, drugi je proizvođač mehanizacije iz Slovenije i treći proizvođač mehanizacije iz Poljske".

U vlasništvu IMT-a je plac od 35 hektara, na kojem je nekoliko hala i poslovnih objekata. Gubici tog preduzeća u prošloj godini su, prema rečima Petrovića, bili između 25 i 28 miliona evra. Prvi tender za prodaju IMT je bio neuspešan, jer nije stigla ni jedna obavezujuća ponuda, a na drugom tenderu mogle su da učestvuju firme koje se najmanje poslednje tri godine bave proizvodnjom poljoprivrednih mašina ili traktora i čiji je prošlogodišnji prihod bio veći od 20 miliona evra.

IMT se bavi proizvodnjom traktora, traktorskih priključaka, cevnih konstrukcija, obradom metala i proizvodnjom alata i alatnih mašina, a u 2004. godini je ostvario prihod od 30 miliona evra. Od imovine, IMT poseduje hale za proizvodnju traktora (91.424 kvadratnih metara), objekat razvoja proizvoda (6.100), hale za proizvodnju mašina (30.325), restoran društvene ishrane (4.750) i odmaralište IMT-Divčibare (2.595).

Tu su i proizvodne linije za obradu delova traktora i poljoprivrednih mašina, za završnu obradu brušenjem, za ozubljenje i specijalne mašine za obradu kućišta. Fabrika ukupno zapošljava 1.237 radnika, a očekuje se da će posle sprovodjenja socijalnog programa taj broj biti smanjen na oko 1.100.