Koštunica na čelu radne grupe

Na čelu te radne grupe je premijer Srbije Vojislav Koštunica, a zamenik potpredsednik Vlade Božidar Djelić, kazao je na konferenciji za novinare ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo.

"Ostali članovi te radne grupe biće resorni ministri iz ekonomskog dela Vlade Srbije", kazao je Bubalo i dodao da je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović o tom protoklu obavestio članove Vlade na današnjoj sednici.

Ambasador Rusije Aleksandar Aleksejev uručio 11. decembra Vladi Srbije nacrt sporazuma kojim je predvidjena zajednička izgradnja dela gasovoda Južni potok kroz Srbiju i strateško partnerstvo u izgradnji podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru i u modernizaciji Naftne industrije Srbije (NIS).

Srbija na putu Južnog potoka

Magistralni gasovod "Južni potok" kroz Srbiju biće dugačak oko 400 kilometara.

Celokupna investicija procenjena je na više od milijardu evra, s kapacitetom od oko 20 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Izgradnja tog gasovoda najavljena je u utorak u Vladi Srbije, ponudom Vlade Rusije kroz međudržavni sporazum o saradnji u oblasti energetike, koji predviđa da magistralni gasovod "Južni potok" ide kroz Srbiju, kao i ulaganje i modernizaciju NIS-a i izgradnju podzemnih skladišta gasa.

Gasovod kroz Srbiju, od bugarske do granice sa hrvatskom, obezbediće sigurno i stabilno snabdevanje gasom zemlje i regiona.

Očekuje se da Srbija od velikog uvoznika gasa postane tranzitna zemlja i ostvari prihode preko 200 miliona dolara godišnje od tranzita, a kapacitet mreže će prevazići skoro deset puta godišnje potrebe Srbije.

.

"Južni potok" deo je međunarodnog gasovoda "Blu strim" (Plavi potok), koji povezuje Rusiju i Tursku preko Crnog mora i ići će preko Bugarske, Srbije, Hrvatske i Slovenije do severa Italije, gde treba da se poveže sa italijanskom gasnom mrežom, odnosno evropskom gasnom strukturom.

Na gasovod "Južni potok" moći će da se priključe i gasovodi koji će ići za Kosovo i Metohiju, za jug Srbije i Crnu Goru, a kako je najavio ministar energetike Aleksandar Popović, postoji mogućnost da se na taj gasovod priključi i Republika Srpska. Nacionalni plan gasifikacije Srbije, između ostalog, predviđa korišćenje prirodnog gasa u više od 400.000 domaćinstava, od 2,5 miliona koliko ih ima u Srbiji.

Postojale su tri varijante za prolazak ruskog gasovoda "Plavi potok" i "Južni potok", koji je osmišljen da bi se realizovao dogovor predsednika Rusije Vladimira Putina i tadašnjeg premijera Italije Silvija Berluskonija o obezbedivanju dodatnih, više od 30 milijardi kubnih metara gasa za Apeninsko poluostrvo, ali i za snabdevanje Evrope.

Bilo je predviđeno da jedna trasa ide preko Srbije, Bosne i Hercegovine, do luke Ploče, druga je trebalo da ide preko Grčke, ispod Jadranskog mora za Italiju, a treća preko Rumunije, Mađarske i Austrije.

Umesto ove poslednje, podršku je dobila izgradnja trase preko Srbije, prema Hrvatskoj i Sloveniji.

Mediji su ranije navodili da Rusija nudi Srbiji sporazum u energetskom sektoru, prema kojem bi gasovod "Plavi potok", za snabdevanje Evrope ruskim energentom, prošao Srbijom, a kompanija "Gaspromnjeft" dobila većinski deo akcija Naftne industrije Srbije.

Srbija dobija samo krak?

Urednica sajta Enerdži obzerver Sijka Pištolova, za B92 kaže da se stiče utisak da je Srbija umesto deonice glavnog gasovoda Južni potok, dobila samo jedan krak.

„Prevedeno na narodni jezik, to znači da su naš ambasador Aleksejev i ministar Popović obavestili da nam je Gasprom namenio utešnu, umesto najavljivane glavne nagrade. Ekonomskim rečima to znači da Srbija od tranzitnih taksi neće ubirati pominjanjih 200 miliona dolara na godišnjem nivou, čak ni desetinu od te sume, jer glavni gasovod neće prolaziti kroz teritoriju Srbije, nego kroz teritoriju Rumunije, Mađarske i dalje na putu prema Evropi. Znači, taj takozvani krak koji će prolaziti kroz Srbiju, eventualno može da se produži do Republike Srpske ili Bosne i Hercegovine“, kaže Pistolova.

Ekspert za energetiku Zorana Mihajlović - Milanović ističe da je u pitanju samo Nacrt sporazuma o kome dve strane tek treba da se dogovore. O tom gasovodu se priča godinama i ceo posao je trebalo da bude ugovoren još ranije, kaže Milanović.

”Od kraka gasovoda mi ćemo dobiti i tranzitne takse, Srbija će dobiti i pokretanje građevinske operative i veću zaposlenost – to ništa nije sporno. Ali ono što jeste sporno je ko će graditi taj gasovod. Ukoliko će to da bude firma Jugorosgas, onda je Srbija izgubila svoju bitku u gasnoj privredi. Nadalje, vrlo je važno ko će graditi podzemno skladište gasa. Podsećam da je podzemno skladište gasa Srbiji potrebno kako bi pokrila pikove u potrošnji. Da li će to skladište da bude regionalno zavisi od toga da li će ruski partner biti zainteresovan za tako nešto, a znamo da je već počeo da gradi najveće regionalno skladište u blizini Berlina. Ono što najviše brine u potencijalnom dogovru sa Rusima tiče se Naftne industrije Srbije”, ocenjuje Milanović i dodaje da ukoliko je Nacrt sporazuma ozbiljan to bi u najmanju ruku značilo favorizovanje strateškog partnera.