Ograničenja za penzijske fondove

Kako bi obezbedila veću sigurnost i smanjila rizike investiranja njihove imovine, NBS je odlučila da će dobrovoljni penzijski fond moći da uloži do 40 odsto svoje imovine u akcije koje se nalaze na Listingu A Beogradske berze, jer to garantuje da se radi o hartijama od vrednosti visokog kvaliteta.

U slučaju kupovine akcija koje se ne nalaze na Listingu A smanjen je dozvoljeni iznos ulaganja imovine fonda. Dobrovoljni penzijski fondovi su obavezani da taj iznos sukcesivno smanjuju, kako bi on u drugom kvartalu 2008. godine bio sveden na deset odsto imovine fonda.

Ta odluka, pored dodatne sigurnosti za ulaganja imovine dobrovoljnih penzijskih fondova, treba da doprinese i razvoju domaćeg finansijskog tržišta, podstičući investitore da ulažu u najkvalitetnije hartije od vrednosti.

Na A Listingu Beogradske berze kotiraju se trenutno samo akcije pirotskog Tigra i beogradskog Energoprojekta, dok je kompanija Sojaprotein najavila da će se uskoro i njene akcije naći na toj kotaciji Beogradske berze.

Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima, kojim se po prvi put u Srbiji reguliše način osnivanja, rad i kontrola društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, stupio je na snagu 1. aprila ove godine, a na srpskom tržištu trenutno posluje sedam dobrovoljnih penzijski fondova, a poslednji od njih je Triglav penzija, koji je počeo da radi tokom avgusta.

Prema podacima NBS za prvu polovinu ove godine, ukupna neto imovina šest dobrovoljnih penzijskih fondova iznosila je dve milijarde dinara. Najveće učešće od 51,7 odsto u ukupnoj imovini ima dobrovoljni penzijski fond Dunav, a slede DDOR penzija plus sa 26,5 odsto, Delta Đenerali sa 19,4 odsto, Rajfajzen future sa 1,29 procenata, Garant sa 1,07 i NLB nova penzija sa 0,06 odsto.