Srbija i investitori iz regiona

Beograd -- Bugari grade fabriku u Inđiji, Mađari u Srbiji kupili tri banke, rumunska kompanija planira da učestvuje u privatizaciji NIS-a.

Brikel je kupio kruševačku fabriku guma Trajal
Brikel je kupio kruševačku fabriku guma Trajal

Vesti o ambicijama biznismena iz tri susedne države sve su češće, a u većini slučajeva radi se o zainteresovanosti za ulaganja u srpsku energetiku.

Protekle nedelje dve srpske firme dobile su nove vlasnike iz Bugarske.

Najbolju ponudu za rudnik Kovin dala je firma Kornikom čiji je vlasnik Hristo Kovaškin, dok je bugarska firma Medijasvet u nadmetanju za valjevsku Srbijanku pobedila preduzeće Vujić, jednog od najjačih privatnika iz ovog dela Srbije.

Dosad najpoznatiji bugarski investitor u Srbiji je Valentin Zaharijev, vlasnik sofijskog Intertrusta, firme koja je kupila Zastava Kovačnicu, leskovački Lemant i železaru za pocinkovanje lima u Vučitrnu. I najznačajnija investicija u kruševački region stigla je iz Bugarske - prodajom Fabrike guma Trajal kompaniji Brikel. U Paraćinu Srpska fabrika stakla prodata je bugarskom Rubinu, a bugarski proizvođač baterija Monbat ulaže sedam miliona evra u izgradnju postrojenja za recikliranje olova u Inđiji.

Mađarska grinfild investicija

Mađarski kapital zaslužan je i za do sada najveću grinfild investiciju u Srbiji - gradnju fabrike za proizvodnju bioetionola u Zrenjaninu. Radi se o ulaganju od preko 370 miliona evra, a investitori su američko-mađarski konzorcijum sastavljen od osam specijalizovanih preduzeća iz Budimpešte.

Iako ih po broju kupljenih srpskih firmi ima najviše, biznismeni iz Bugarske nisu baš na dobrom glasu, a njihove transakcije u Srbiji često su praćene glasinama o sumnjivim poslovnim vezama.

Nakon „blamaže” kompanije Kuprom, famoznog pobednika na tenderu za RTB Bor, sličan imidž mogao bi da zadesi i biznismene iz Rumunije.

Da stvar bude gora, afera sa Borom proizvela je prilično izraženo antirumunsko raspoloženje u čitavoj istočnoj Srbiji, a koje je dodatno podgrejano objavom namera privatnog fakulteta Tibiskus iz Temišvara da u Boru otvori fakultet. Ceh bi mogli da plate ozbiljni investitori u koje svakako spada rumunski Rompetrol, multinacionalna naftna kompanija sa sedištem u Amsterdamu i razvijenim poslovima u trinaest zemalja.

OTP kupila Cepter, Kulsku i Nišku banku
OTP kupila Cepter, Kulsku i Nišku banku

Predstavnici ove kompanije, koja u 2007. ima projektovan prihod od sedam milijardi dolara, veoma su ozbiljno zainteresovani za NIS, a kao svoju prednost ističu dunavsku povezanost svojih i NIS-ovih rafinerija.

Interes za NIS izrazila je i mađarska naftna kompanija MOL koja je prvu benzinsku pumpu otvorila u Beogradu u decembru 2005.

Do sada MOL je u Srbiju investirao nekoliko desetina miliona evra, a cilj kompanije je da do 2010. godine zauzme 15 odsto tržišnog udela u maloprodaji naftnih derivata u Srbiji.

U poređenju sa kolegama iz Rumunije i Bugarske, investitori iz Mađarske imaju status najozbiljnijih. Tako je, iako okružena najvećim evropskim igračima, svoje mesto na srpskom tržištu pronašla i najveća mađarska OTP banka. Nakon preuzimanja tri ovdašnje banke - Kulske, Niške i Cepter banke, OTP banka zauzima tri odsto srpskog bankarskog tržišta sa ambicijom da dostigne pet odsto.

Takođe, mađarska firma Biopetrol, čiji je vlasnik Ištvan Kovač, kupila je zrenjaninsku Naftagas-Montažu, jedinu specijalizovanu srpsku firmu za izradu i montažu magistralnih gasovoda.

Sve tri zemlje iz našeg komšiluka članovi su EU. Iako zvaničnici ovih država bez izuzetka Srbiju vide kao strateškog partnera, pitanje je kada će srpski kapital ući u ove zemlje. U nedavnom susretu sa Borisom Tadićem, predsednik Mađarske Laslo Šoljom dao je jedini mogući odgovor: „Nakon ulaska Srbije u EU“.