Budžetski suficit ili deficit?

U prva tri meseca 2007. ostvaren budžetski prihod od 152 milijardi RSD, rashod od 116 milijardi RSD i suficit 36 milijardi RSD, saopštilo je Ministarstvo finansija Srbije. U odnosu na isti period prošle godine, od 1. januara do 31. marta, ove godine ostvareni prihodi veći za 50 odsto piše u saopštenju.

Prihodi su za 22 milijarde dinara viši u odnosu na prihode utvrđene Uredbom, navodi ministarstvo i dodaje da tekući prihodi obuhvataju i prihod od prodaje treće licence za mobilnu telefoniju koji iznosi 25,4 milijarde dinara.

Tekući rashodi su iznosili 116 milijardi dinara, što je osam milijardi dinara ili sedam odsto niže u odnosu na rashode utvrđene Uredbom o privremenom finansiranju, a svega 6,4 milijarde dinara više u odnosu na isti period prošle godine.

Na taj način, kako se navodi, ostvaren je budžetski suficit od 36 milijardi dinara što je šest puta više od suficita predviđenog Uredbom (5,6 milijardi dinara), dok je u istom periodu prošle godine ostvaren budžetski deficit u iznosu od devet milijardi dinara.

Od početka januara iz suficita budžeta izmiren je javni dug u iznosu od 6,5 milijardi dinara, piše u saopštenju.

U isto vreme, ostvareni su izdaci za realizaciju Nacionalnog investicionog plana u iznosu od 9,4 milijarde, iako su Uredbom predviđena sredstva u iznosu od 19,6 milijardi dinara, što je približno isto kao i u poslednja tri meseca 2006. godine od kako se realizuje NIP, navodi Ministarstvo finansija.

Ekonomisti: Kad se u troškove uključi NIP, a iz prihoda izuzme licenca, imamo deficit

Na predstavljanju novog broja časopisa "Makroekonomske analize i trendovi (MAT) i konjukturni barometar", urednik Stojan Stamenković, objasnio je da suficit od 36 milijardi dinara može da se dovode u pitanje.

"Kad bi se u rashode uključili svi izdaci po osnovi Nacionalnog investicionog plana i isplate duga penzionerima, a iz prihoda izbacio prihod od prodaje treće licence za mobilnu telefoniju, umesto suficita država bi zabeležila deficit od 8,7 milijardi dinara", kaže on. I Međunarodni monetarni fond je kritikovao vladu što u tekuće prihode budžeta uračunava i jednokratne prilive kao što je to prihod od prodaje licence za mobilnu telefoniju.

Stamenković je upozorio i da je moguće pogoršanje privredne situacije zbog političke nestabilnosti i neizglasavanja vlade. "Plašim se da i investitori ne počnu da nas zaobilaze kao kamioni", rekao je Stamenković.  On je dodao da iako su inercija privrednog rasta i smirivanje inflacije nastavljeni i u februaru, nepotpuni podaci za mart nagoveštavaju nešto viši rast cena od 0,8 odsto što je upozoravajući signal.

Ukoliko ne dođe do smanjenja budžetske potrošnje, teret borbe protiv inflacije bi ponovo pao samo na NBS, koja može da se bori samo protiv bazne inflacije koja čini nešto iznad 50 odsto ukupne inflacije. Pošto je na svetskom tržištu ponovo zabeležen rast cena nafte zbog straha od rata sa Iranom, za očekivati je da će i u Srbiji doći do novih poskupljenja goriva što će uz ostale kontrolisane cene izvršiti pritisak na inflaciju.

Netransparentnost ekspanzivne budžetske politike nameće zadatak NBS da povećava primarnu kamatnu stopu i stopu obavezne rezerve poslovnih bankata sve do granice koja je potrebna da se rast cena spreči, piše u Konjukturnom barometru uz upozorenje da to može istovremeno da potisne stopu rasta proizvodnje.

Dodatni problem na području javne potrošnje proizvešće se dodavanjem predviđenih sredstava iz NIP-a na postojeće budžetske izdatke, upozoravaju stručnjaci. "Srbija bi se tako u 2007. godini mogla suočiti sa dva oblika makroekonomske ravnoteže istovremeno: inflacijom i povećanim trgovinskim deficitom. To predstavlja najneprijatniju kombinaciju koja, uvek i bez izuzetka, potkopava temeljne uslove privrednog rasta, ne samo na kratak već i na srednji rok", piše u izveštaju MAT-a.

Rast dinarskih i deviznih sredstava

Takođe, stanje dinarskih sredstava Srbije na dan 31. marta 2007. godine iznosi 44,1 milijardu dinara, od čega je račun Izvršenja budžeta Srbije 4,2 milijarde dinara, što je skoro četiri puta više u odnosu na mart 2004. od kada je sadašnja Vlada preuzela mandat, stoji u saopštenju ministarstva finansija.

Stanje deviznih sredstava Srbije kod Narodne banke Srbije na dan 31. marta iznosi 1,1 milijardu evra, što je 14,5 puta više u odnosu na mart 2004. godine kada su devizna sredstva iznosila svega 75 miliona evra.

Ministarstvo navodi, da je dinarska i devizna likvidnost budžeta Srbije i dalje izuzetno visoka, i pored činjenice da je počev od novembra 2006. godine prevremeno vraćen dug penzionerima u iznosu od 22 milijarde dinara i spoljni dug Svetskoj banci za obnovu i razboj (IBRD) u iznosu od 25 milijardi dinara.