Da li su sva preduzeća na berzi?

Iz Beogradske berze upozoravaju da će one firme koje ne dozvole svojim akcionarima da trguju na berzi biti novčano kažnjene, a predviđena je i zatvorska kazna.

Akcionarka kompanije “Dimničar” Katica Krančević-Rajić radi u tom komunalnom preduzeću 20 godina. Kada je ta firma transformisana u akcionarsko društvo, 2000. godine, dobila je akcije koje od danas može da proda na berzi za više od 200 evra.

Prema njenim rečima, ta novina nikog nije ostavila ravnodušnim. „Većina se plaši. Ja neću prodati, bar za sada, svoje akcije. Videćemo kako će se odvijati situacija, ali sada neću prodati, kao ni većina zaposlenih“, kaže Katica Krančević-Rajić.

Zaposleni, koji su zajedno sa penzionerima većinski vlasnici “Dimničara”, sa 60 odsto akcija, kažu da bi najviše voleli da stanje ostane takvo i nakon izlaska na berzu.

Međutim, to komunalno preduzeće moglo bi da bude interesantno kupcima na berzi.

„Mi smo među najvećim dimničarskim organizacijama u Evropi. Imamo 123 zaposlena, godišnji promet od oko milon i po evra i to je ono što je vredno za 'Dimničara'. Od imovine nemamo mnogo tako da oni koji očekuju da kupe akcije, a zatim da ugase tu delatnost, rasprodaju imovinu, ne bi se ovajdili. Ali, zahvaljujući našem dobrom radu, dobrim referencama, to je jedna zlatna koka“, kaže direktor preduzeća “Dimničar” Željko Dimić.

Na berzi kažu da je to velika novina za male akcionare i da će izlazak ne berzu uticati na obim trgovanja.

„Mali akcionari će ako se opredele da prodaju svoju akciju najpre imati informaciju da li da je prodaju, u kom trenutku da je prodaju, da li možda još da dokupljuju. Ako se opredele da prodaju, po kojoj ceni će da prodaju, jer će imati taj neki minimalni set informacija. Naravno da to ne znači da sada svi treba da izađu i da prodaju svoje akcije. To je potpuno individualna odluka“, kazala je direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić.

Očekuje se da će se tačno znati koliko je firmi iznelo svoje akcije na berzu do kraja ove nedelje. Činjenica je da je ovo prvi put da zakon propisuje kazne za one kompanije koje to ne urade.

To će se voditi kao teži privredni prestup, za koji, uz novčanu kaznu do dva miliona dinara, direktori mogu da budu kažnjeni i zatvorom do tri godine.