Srbija kao “tigar” na Balkanu?

Prema oceni AP-a Srbija ima najbrži rast ekonomije u regionu i postala je neka vrsta balkanskog tigra, sa godišnjim rastom od šest odsto, koji hvale i Svetska banka i Međunarodni monetarni fond.

Govoreći o uspesima Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom ministar Milan Parivodić je rekao da je ispunjeno čak 95 odsto ciljeva. Konačan cilj je da Srbija bude šampion reformi, tačnije tigar na Balkanu, rekao je Parivodić tom prilikom.

U izjavi za B92 on kaže da taj cilj još nije postignut u potpunosti, ali da je Srbija na dobrom putu. Najveći uspesi su suštinske reforme u oblasti privrednog i pravnog života Srbije.

“Sve je ovo dovelo do efekta da imamo četiri milijarde direktnih stranih investicija i da već sada u ovom momentu imamo realno bar 2,5 milijarde stranih direktnih investicija u sledećoj godini, koje će se skoro izvesno dogoditi.

Onda kada 80 odsto srpske privrede bude u privatnim rukama, i kada ne bude u rukama tri čoveka već šireg broja preduzetnika, onda će Srbija imati konkurentnu ekonomiju koja će sigurno biti tigar na Balkanu. Ja mislim da to može realno da se desi za sedam do deset godina”, kaže Parivodić.

Ekonomista i saradnik biltena Makroekonomske analize i trendovi Jurij Bajec kaže da je činjenica da u Srbiju stiglo mnogo stranih investicija, ali nije dobro što su to uglavnom prihodi od privatizacije.

Da bi Srbija postala tigar potrebno je mnogo više grinfild investicija.

“Grinfild investicije znače dolazak inostranog investitora na teritoriju Srbije, podizanje nekog proizvodnog ili uslužnog kapaciteta, zapošljavanje radnika i stvaranje neke proizvodnje koje će imati svoju tržišnu prođu, kako u Srbiji tako i u izvozu. Dakle, u tom pogledu Srbija još nije tigar na Balkanu”, smatra Bajec i dodaje “da bi bila stvarni tigar na Balkanu, moralo bi u narednim godinama, prema projekcijama koje smo radili na Ekonomskom institutu, da se privuče između 2-3 milijarde dolara, pre svega grinfild investicija”.

Zakon o stranim ulaganjima, koji je doduše još uvek u formi predloga, bitno poboljšava situaciju za grinfild investicije, tvrdi ministar Parivodić. I druga prepreka će biti otklonjena privatizacijom gradskog građevinskog zemljišta, koja se mora dogoditi tokom 2007. godine.

“Dve glavne prepreke za grinfild investicije jesu birokratija i korupcija koju ona nosi, dakle nepredvidivost u ponašanju države i nemogućnost sticanja prava svojine na zemljištu. Kada ti problemi budu otklonjeni mi ćemo imati mnogo više grinfild investicija. U svakom slučaju, već se beleži znatan rast grinfild investicija u 2006. u odnosu na 2005. Na grinfild investicije sigurno ide oko 700 miliona evra direktnih investicija. U narednoj godini će to biti samo više”, objašnjava Parivodić.

Neophodno poveæati grinfild investicije

On smatra da je najveći problem trenutno to što Srbija i dalje mnogo više uvozi nego što izvozi, ali dodaje da i tu stvari stoje mnogo bolje nego prošle godine. Analize pokazuju da je Srbija ostvarila najviši rast izvoza u regionu i jedina je zabeležila pad uvoza.

Jurij Bajec, međutim, kaže da činjenica da nam je uvoz i dalje duplo veći od izvoza nije baš za pohvalu. “Izvoz je ključna orijentacija za brži razvoj Srbije. U tom pogledu CEFTA je jedan dobar teren. U okviru te zone slobodne trgovine lakše će izvoziti, lakše će se povezivati, za strane partnere će biti interesantnija jer ako neko nešto radi u Srbiji onda ne radi za tržište od 7,5 miliona ljudi nego radi za tržište od 30 miliona ljudi”, smatra Bajec.

Prema istraživanjima biltena Makroekonomske analize i trendovi Srbija je sada na začelju Evrope ne samo po bruto domaćem proizvodu već i po paritetu kupovne moći. Iako prosečna plata sada iznosi preko 300 evra, to još nije dovoljno da bismo se približili evropskim zemljama kaže Jurij Bajec i dodaje da je oko 10 odsto ljudi ispod, a 20 odsto oko granice siromaštva.  

I dalje nas međutim naviše koče politički problemi. Agencija AP  svoju analizu zaključuje konstatacijom da  Srbiju na dole vuče rastući nacionalizam. Dobili smo najlošiju ocenu Nemačkih privrednika za korupciju i političku stabilnost, dok smo najbolje ocene dobili za stepen kvalifikacija radne snage i produktivnost.