Karantin bacio na kolena hrvatske trgovine: Kupovali samo hleb, mleko i lekove

Kako pokazuju novi podaci Evrostata, Hrvatska je u aprilu spadala među članice EU s najvećim padom prometa u maloprodaji.

Podaci evropskih statističara pokazuju da je promet u trgovini na malo u Hrvatskoj u aprilu realno bio čak 24 odsto manji nego u istom mesecu lane. Veći pad prometa u maloprodaji u EU imale su jedino Francuska (31,1%), Španija (29,8%), Malta (24,8%) i Luksemburg (24,7%). Podaci za Italiju, članicu EU koju je pandemija koronavirusa najteže pogodila, nisu objavljeni, piše portal Indeks.

Kriza najmanje pogodila trgovine u skandinavskim zemljama

S druge strane, susedna Slovenija imala je nešto manji pad prometa u trgovinama od Hrvatske, 22,6%, dok se promet u trgovinama u Mađarskoj u istom periodu smanjio 10,2%. Pad prometa u trgovinama u Nemačkoj bio je nešto veći od šest odsto, dok je promet u trgovini na malo, kako pokazuju podaci Evrostata, najmanje potonuo u skandinavskim članicama EU - Finskoj, Danskoj i Švedskoj. Na nivou EU u celini promet u maloprodaji u aprilu je bio 18 posto manji nego u prošle godine.

Hrvatski trgovački sektor je, može se reći, platio vrlo visoku cijenu karantina. Na pad prometa u trgovinama uticalo je ne samo to što je velik broj trgovina u aprilu bio zatvoren nego i izostanak početka turističke predsezone, kao i uvođenje propusnica bez kojih se nije moglo slobodno kretati po zemlji. Svoj doprinos padu potrošnje dala je i erozija životnog standarda, budući da je u delu firmi već počelo smanjivanje plata zaposlenima, a krenuli su i otkazi, kao i strah koji se uvukao među potrošače.

Propusnice smanjile promet u šoping centrima, mali profitirali

"Dok su na snazi bile propusnice, kojima je ograničeno kretanje stanovništva, mnogi ljudi iz manjih mesta nisu ni mogli da dođu do trgovačkih centara koji su, u pravilu, smešteni u većim gradovima. Zato je u njima i zabeležen velik pad prometa u aprilu. S druge strane, manje seoske prodavnice imale su iz tih razloga čak i rast prometa. Na Jadranu se svakako osetio i izostanak turista", kaže za Indeks Drago Munjiza, glavni izvršni direktor Lonije.

Zbog karantina ljudi kupovali samo hleb, mleko i lekove

"Ovako velik pad prometa u trgovini na malo, kakav smo imali u aprilu, ponajprije je posledica karantina i izostanka turističke sezone, a snažno je pao i indeks poverenja potrošača pa su ljudi kupovali samo ono najosnovnije", ocenjuje za Indeks Zrinka Živković Matijević, makroekonomistkinja Rajfajzena.

Drugim rečima, ljudi su kupovine u aprilu sveli na, kako se to popularno kaže, "hleb i mleko". U pravilu, potrošači su kupovali samo ono što im je neophodno za preživljavanje - hranu, lekove i higijenske potrepštine, dok je kupovina odeće i obuće, kao i trajnih dobara, poput nameštaja, tehnike i automobila, uglavnom izostala. Delom zato što nisu imali gde ni da ih kupe, a delom zato što su, zbog neizvesnosti, ljudi odgađali kupovinu. Oni koji su eventualno nešto i kupili od roba koje im nisu nužne za svakodnevni život uglavnom su to učinili putem interneta.

I trgovci svedoče da je korona-kriza već dovela do promene strukture potrošnje.

"Više se kupuju namirnice za pokrivanje osnovnih životnih potreba, najviše hrana, dok se prodaja odeće, obuće i tehnike smanjila", ističe Munjiza.

U 2020. pad u maloprodaji od 10 odsto

Iako je "otključavanje" hrvatskoga gospodarstva potaklo i potrošnju građana, još ćemo dugo, čini se, čekati da se ona vrati na razine prije krize u koju nas je bacila epidemija koronavirusa. Razlozi su očekivani: smanjivanje raspoloživog dohotka potrošača zbog rezanja plaća i rasta nezaposlenosti, zatim oštar pad turističkog prometa i neizvjesnost koja se odražava na raspoloženje kupaca. Stoga Živković Matijević zasad očekuje da ćemo u ovoj godini imati pad osobne potrošnje od 8,5 posto, dok bi pad prometa u maloprodaji mogao iznositi oko 10 posto.