Pandemija COVID-19 označila kraj štampanih medija?

U najnovijoj analizi Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES), iz Ljubljane, ukazuje se na to da su sa pojavom koronavirusa uočene promene u načinu izveštavanja i uređivanja, posebno pisanih medija, od kojih su neki prestali i da izlaze.

"S obzirom na činjenicu da koronavirus može da preživi 24 sata na papiru, ljudi potpuno izbegavaju kupovinu štampe. Isto tako u vreme (samo)izolacija i policijskog časa nemoguće je snabdeti prodajna mesta štampom u fizičkom obliku", navodi se u analizi.

Ukazuje se, međutim, na to da bez obzira na prevladavajuće mišljenje u ovoj fazi, ne treba prejudicirati i dramatizovati stanja i ne treba, kažu, donositi finalne zaključke, ali istorija medija u poslednjoj deceniji pokazuje velike promene i prelazak na elektronske medije i društvene mreže.

Elektronski mediji su, inače, manje pogodođeni posledicama korone, ali i u njima ima prilagođavanja situaciji.

Tako IFIMES u analizi pod nazivom: "Kraj štampanih medija i talk show od kuće", ukazuje na to da voditelji televizija više nemaju goste u studiju, a umesto toga je aktivirano učešće preko skajpa.

Gosti ne žele više da napuste svoj dom ili grad, da bi otišli u neki televizijski studio.

Tako rade pojedini globalni programi poput „Clever media“, koji je rangiran na listi Top 10 na YouTube platformi, koji gleda više milijardi ljudi i prednjači od 2007. godine pred tradicionalnim medijima.

„The Daily Show“, koji uređuje Trevor Noah gledaju milioni širom sveta, napustio je studio i svoj talk show vodi od kuće, to je neka vrsta rada kod kuće na svom kauču poznat kao Sofa talk showis, navodi se u analizi IFIMES-a.

Analitičari IFIMES-a primećuju da će postokoronska faza doneti promene na medijskom polju.

Pojedini mediji, navodi se, potpuno su se počeli baviti obaveštajnim pitanjima u jeku virusne krize. Njihovi analitičari više se ne bave klasičnim reportažama i analizama stanja na političkom, društvenom i ekonomskom planu.

“Jedan deo medija bavi se medijsko-propagandnim ratom protiv određenih pojedinaca/organizacija/država, stavljanjem u opticaj dezinformacije u vezi korona virusom stvarajući tako opštu paniku među građanima te zemlje”, navodi se u analizi.

Dodaje se da te analize tako nemaju mnogo veze sa epidemijom i medicinom, nego se radi o tipičnoj vrsti obaveštajnog rada i rata.

Ono što je, navodi se, nekima bilo začuđujuće je pojava selektivnih informacija u medijima, što je ukazivalo na to, da su obaveštajne službe prešle liniju krize globalne epidemije.

U javnosti postoji percepcija velikih razlika i neskladnosti između obaveštajnih aktivnosti sa medicinskom strukom i epidemiologijom, konstatuje se u analizi I dodaje da se tako postavlja pitanje o tome šta je interes obavještajnih službi u vreme globalne epidemije, kako koristiti informacije dobijene o epidemijama u političkom spektru i međunarodnim odnosima.