Ostane 32.000 EUR - isplati se samo pod jednim uslovom

Pritisnuti egzistencijalnim problemima, ljudi su se okrenuli poslu koji im, uglavnom, u nekoliko letnjih meseci donese zaradu koja im pokriva znatan deo troškova tokom godine, a nekima osigurava i dodatne prihode.

Prema podacima Ministarstva turizma, udeo takvog oblika smeštaja u ukupnoj ponudi iznosio je 47 odsto u 2017. i beleži najvišu stopu rasta u odnosu na druge oblike turističke smeštajne ponude.

Rastuća konkurencija među iznajmljivačima apartmana i kuća za odmor utiče na povećanje vrednosti ulaganja u nekretnine, bilo da je reč o rekonstrukciji i uređenju postojećih ili izgradnji novih, ali i pad cena usluga smeštaja.

Ako se radi o komercijalnom korištenju nekretnina radi ostvarivanja dodatnog prihoda u domaćinstvu, vlasnici iznajmljivači su u sistemu plaćanja poreza na dohodak u obliku stalnog godišnjeg iznosa – tzv. paušala – na svaku postelju, a u okviru najvećeg dopuštenog broja postelja – a to je dvadeset kreveta.

Ako pretpostavimo da iznajmljivač u Splitu ima četiri apartmana koja može komercijalno koristiti u razdoblju između maja i oktobra, tokom šest mjeseci, četiri nedelje u mesecu, četiri apartmana – te da je prosečna iskorišćenost raspoloživog kapaciteta smeštaja 60 odsto, uz prosečnu cenu dnevnog najma apartmana 80 evra dan, naš će splitski iznajmljivač iz centra grada ostvariti zaradu u iznosu od 32.000 evra.

Reč je, naravno, o pretpostavci, kalkulaciji, jer svaka je iznajmljivačka priča, priča za sebe, ali ovde smo uzeli za primer "jače igrače" s više apartmana na atraktivnijoj poziciji u Splitu, gde se sezona zna rastegnuti i na pola godine.

Iznajmljivač je obvezan gostima izdavati račune i voditi knjigu izlaznih računa. Tu su još i troškovi struje, vode, čišćenja, tekućeg i investicionog održavanja, komunalne naknade i neki drugi izdaci koje se posebno ne iskazuje. Očekivana vrednost poreske obveze našeg iznajmljivača za 16 postelja (četiri apartmana, svaki po četiri kreveta) iznosi oko 300 kuna godišnje, ili oko 40 evra, ukupno 640 evra.

Ali ako se takav iznajmljivač upustio u izgradnju četiri apartmana, prosečne površine 70 kvadrata, uz cenu izgradnje kvadrata od 1.000 evra i još 500 evra po kvadratnom metru za opremanje, tada je očekivana vrednost ulaganja basnoslovnih 420.000 evra.

Ako se za investiciju zadužio za 70 odsto potrebnih ulaganja, bez vrednosti zemljišta, dakle, 294 .000 evra, uz godišnju kamatu na dugoročni kredit od prosečnih pet odsto – u idućih će 10 godina samo za povrat glavnice dugoročnog kredita trebati vraćati 29.400 evra godišnje bez obračuna pripadajuće kamate; otprilike koliko mu od iznajmljivanja i ostane.