Kako da Zapadni Balkan pobedi nezaposlenost?

To se navodi u nedavno objavljenom izveštaju "Tržišta rada na Zapadnom Balkanu: učinak, uzroci i moguće politike" Saveta za regionalnu saradnju (RCC).

Region Zapadnog Balkana suočio se sa dramatičnim padom zaposlenosti u periodu nakon svetske ekonomske krize od 2008. do 2011, a situacija se popravila u narednih nekoliko godina i broj zaposlenih je do 2016. ponovo dostigao 6,5 miliona, što predstavlja povećanje od 8,9 odsto, navodi se u istraživanju koje je naručio projekat Platforma za zapošljavanje i socijalna pitanja (ESAP), saopštio je RCC.

"Promenama u stopama zaposlenosti u periodu između 2010. i 2016. godine u šest ekonomija Zapadnog Balkana najviše su doprineli proizvodni, građevinski i obrazovni sektor, stručne i naučne delatnosti, javna uprava i poljoprivreda", navodi se u izveštaju.

Vođa tima projekta ESAP Nand Shani rekao je da u strukturi zaposlenosti dominiraju neproizvodne delatnosti što ukazuje da region treba da poveća konkurentnost i poboljša orijentaciju tržišta.

Shani ocenjuje da ipak ostaju brojna pitanja, poput velikog udela neformalnog zapošljavanja i visoke stope nezaposlenosti među mladima, što ukazuje na neiskorišten ljudski potencijal koji bi mogao da podstakne ekonomski rast, objašnjava Shani. ;

Ekonomije Zapadnog Balkana su prethodnih godina zabeležile značajan napredak na polju institucionalnih reformi tržišta rada kojima su mnoge od njih smanjile troškove otpremnina i povećale fleksibilnost sistema pregovaranja o platama, kao i fleksibilnost tržišta rada a propise na polju zaštite radnih mesta učinile manje restriktivnim, dodaje se u izveštaju.

U proteklom periodu ESAP je sproveo niz procesa komparativnog učenja za javne službe za zapošljavanje u svakoj od šest ekonomija Zapadnog Balkana koje su obuhvatale samoprocenu u spoljnu procenu glavnih područja i aspekata učinka rada javnih službi za zapošljavanje.

Rezultati ovih procena su pokazali da je, prema javnim službama za zapošljavanje iz regiona, prelazak iz nezaposlenosti u zaposlenost u Srbiji u 2016. iznosio 37 odsto. U Bosni i Hercegovini (BiH) je taj procenat iznosio 25 odsto, u Albaniji 21 odsto, dok je u Crnoj Gori iznosio 34 odsto.

Najveći procenat od 48 odsto zabeležen je u Makedoniji, dok su na Kosovu 2016. godine 6.754 osobe iz statusa nezaposlenih prešle u status zaposlenih.

Cilj "Platforme za zapošljavanje i socijalna pitanja" je da se ojača regionalna saradnja i institucionalni kapaciteti nacionalnih uprava, organizacija radnika i poslodavaca, te da im se omogući da pripreme i efikasno provedu reforme socijalne politike i politike zapošljavanja u procesu pristupanja Evropskoj uniji.