Novi poreski nameti, već strahuju da će pobeći

Banjaluka -- Stručna javnost u Federaciji Bosne i Hercegovine strahuje da bi deo privrednika mogao svoje poslovanje da preseli u Republiku Srpsku.

Izvor: Capital.ba
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Oni smatraju da bi privrednici mogli da se opredele za preseljenje zbog predloga zakona o porezu na dohodak i zakona o doprinosima i o porezu na dobit dobar

Najveću bojazan im stvara oporezivanje dividende, koje ne postoji u RS, kao ni porez na kamatu, što bi moglo da uzrokuje odliv firmi, jer bi mnoge u RS u tom slučaju imale povoljnije poslovno okruženje.

“Plate u realnom sektoru, koje su sada ispod proseka, ovim predlogom bile bi opterećene još i više nego sada. Uvode se novi oblici dohodaka u oporezivanje, kao što su dividenda, prihodi od kapitalne dobiti, pa čak i kamate na štednju u bankama. Predloženi zakoni šalju poruku destimulisanja štednje, destimulisanje investicija, a uvođenje oporezivanja dividendi negativno deluje na ionako zamrlo tržište kapitala”, kazao je Željko Raguž iz Privredne komore FBiH, na jednoj u nizu javnih rasprava o predlogu pomenutih zakona.

Dodao je da i stope doprinosa treba dodatno smanjiti – sa predloženih 33 odsto u Nacrtu zakona o doprinosima, na 30,5 odsto, kao i da treba uvesti tri stope poreza na dohodak od 10, 15 i 20 odsto, a u Nacrtu zakona o porezu na dohodak su predložene dve – od 10 i 20 odsto.

Direktor Udruženja poslodavaca FBiH Mladen Pandurević rekao je da su se oni ujedinili s Većem stranih investitora, Predstavništvom nemačke privrede u BiH, Privrednom komorom FBiH i FIPA jer smatraju da predloženi zakoni nisu dobri.

“Vlada će, ukoliko želi dobro ovoj državi, uvažiti većinu naših primedbi”, naglasio je Pandurević.

Saša Grabovac, izvršni direktor Udruženja ekonomista RS – SWOT, istakao je da je bojazan javnosti u Federaciji BiH opravdana.

“Njihova bojazan je opravdana, ja samo nisam siguran koliko će ta opterećenja biti veća. Ako, recimo, porez na dividendu bude jedan odsto, onda to neće biti dovoljan razlog da neko menja sedište firme, ali ukoliko bude viši, onda je selidba vrlo moguća”, kazao je on.

Grabovac je istakao da se na čitavu priču može gledati dvojako.

“Ukoliko bi došlo do prelaska firmi u RS, to bi na neki način poslalo poruku vlastima u Federaciji da podizanje poreskih opterećenja može dovesti do obrnutog efekta od onoga koji oni žele. Sa druge strane, može da izazove pozitivnu konkurenciju između entiteta i da oni koji odlučuju o fiskalnoj politici razmišljaju o smanjenju opterećenja i olakšavanju procedura”, kaže on.

Vladimir Blagojević, portparol Privredne komore RS, istakao je da ne bi ulazio u to hoće li do prelaska stvarno i doći, ali da je Srpskoj neophodna stimulativna poreska politika kako bi se stvorili uslovi da postojeći investitori dodatno ulažu.

“Naravno, moramo privući i strane investitore posebno imajući u vidu negativne trendove koji se moraju unaprediti. Zato se mora ići ka rasterećenju, a nikako dodatnom opterećenju”, naveo je Blagojević

S tim u vezi iz Privredne komore RS uputili su Vladi predlog mera za Program ekonomskih reformi RS za period 2018 – 2020. godina.

Prioritetne mere prema njima su rasterećenje privrede kroz smanjenje poreskih i neporeskih davanja, to jest izmene zakona o porezima i doprinosima s ciem vraćanja na nivo od 51 odsto, izmene Zakona o porezu na dohodak, povećanje neoporezivog dela dohotka na nivo najniže plate, izmene zakona o dečjoj zaštiti. Tu je i reforma javne uprave gde se navodi da je plate potrebno vezati za plate u privredi, kao i smanjiti sve budžetske troškove, odnosno rashode, osim subvencija, podsticaja i kapitalih investicija i transfera.

Iz Komore apeluju i na praćenje aktivnosti u vezi s analizom primene Zakona o radu i aktuelne situacije na tržištu rada. Važno je spomenuti i poboljšanje likvidnosti privrede i vanbudžetskih fondova, gde je možda i prioritetno uvođenje instituta “vansudskog restrukturiranja”, odnosno “dobrovoljnog finansijskog restrukturiranja”.

Javne rasprava o predlozima zakona traju do kraja godine, nakon toga se kreće u parlamentarnu proceduru usvajanja, a ako zakon buden donesen, realno je očekivati da njegova primena krene od 2019. godine.

Prati B92 na Viberu

Vesti

strana 1 od 1922 idi na stranu