Hrvatska zlatna koka, ali i nju guraju u ambis

Dubrovnik 21. veka živi u znaku (pre)intenzivnog turizma i spektakularnih filmskih setova.

U istom razdoblju, grad je dobio i tri megaprojekta koja je zajedno trebalo da dosegnu vrednost od preko milijardu i po evra: podzemna hidroelektrana nad izvorom reke Omble, apartmansko naselje sa terenom za golf na brdu Srđu, putnički terminal s raznim trgovačkim sadržajima u Luci Gruž. Baš sva ta tri projekta su i postala poznata po upadljivoj neprincipijelnosti zbog naklonosti gradskih i županijskih vlasti koje su ih zagovarale, uprkos šteti za javni interes i građane Dubrovnika.

Odnedavno, zajednička im je i činjenica da su ta tri velika projekta na prilično sigurnom putu da propadnu i to je dobrim delom zasluga gradske uprave nakon lokalnih izbora ovog proleća. Prvi od tih planova, onaj o elektrani na Ombli, je doduše praktično stavljen ad acta još ranije zbog ekoloških nepravilnosti na koje su nevladine organizacije ukazivale godinama.

Skandali na putu u kantu za smeće

Što se tiče golf-terena na Srđu, on je postao primer za jedno od najskandalozinijih politikanstva u Hrvatskoj. Za potrebe te mešetarske investicije, uz bezrezervnu podršku nekoliko hrvatskih vlada, najveće dubrovačke stranke HNS, HDZ i SDP svojevremeno su osnovale čak i koaliciju pod imenom Dubrovački dogovor.

Projekat je zatim dezuivisan i oboren na sudu, mada se dalo primetiti da se nova dubrovačka uprava i sama drži na distanci. Konačno, projekat lučkog terminala nije tako definitivno prokazan, ali je fijasko doživeo njegov investitor i budući koncesionar, francusko-turski konzorcijum DICPI.

Ugledni dubrovački novinar Luka Brailo, kolumnista portala dubrovniknet.hr, potvrđuje utisak da je sa novom gradskom upravom na čelu sa Matom Frankovićem stigla i nova, drugačija praksa prema ulagačima – iako je Franković takođe iz redova HDZ. „Pojednostavljeno rečeno: Okej, poštovana gospodo, i Vi i Vaš novac ste dobrodošli u Dubrovnik, ali pre svega – Respect the City“, kaže Brailo za DW.

Brailo navodni još poneki indikativan slučaj, na primer, Frankovićevo insistiranje i poziv inspekcijama i Ministarstvu finansija radi plaćanja koncesione naknade za korišćenje žičare za Srđ, što firma Excelsa nekretnine – kupac bivšeg Atlasa – godinama izbegava.

„Tursko-francuski konzorcijum je dobio nogu u vezi sa izgradnjom i mogućnosti 40-godišnjeg koncesionog upravljanja putničkim terminalom u Gružu, budući da njihova posebno ustanovljena firma uz veliku pomoć bivšeg gradonačelnika Andrea Vlahušića i potpredsednika vlade Tomislava Karamarka, nije ispunila predugovorne uslove za taj posao“, dodaje naš kolega iz Dubrovnika.

Tu je i treći potez, poruka investitoru u hotel Belvedere Viktoru Vekselbergu i njegovom zastupniku Davoru Šternu kako se deo javnog puta u predelu Sveti Jakov nikako ne može „koncesionirati“ za potrebe hotela, bez obzira na budući broj zvezdica na objektu.

Biser za mutne poslove

„Uostalom“, nastavlja Brailo, „Frankovićev stranački kolega i predsednik dubrovačkog Gradskog veća Marko Potrebica je prvi predstavnik HDZ-a koji je javno izjavio da je teren za golf zapravo smokvin list za apartmanizaciju Srđa. Stoga, i kao Dubrovčanin i kao novinar, želim da verujem da će konačno u razgovorima i pregovorima između Grada i investitora zaživeti pravila čvrstih, jasnih i pre svega korektnih tržišnih odnosa.“

U zaključku, Brailo konstatuje da nema mesta zavaranju, budući da su Dubrovnik i okolina zlatna koka i za domaće i za strane ulagače. „Investitori svih boja baš zbog toga vole Dubrovnik, a ostalo su priče za neupućene.“

Računica je u tom smislu dosta očita, jer Dubrovnik donosi čak 13 do 15 odsto prihoda od turizma u Hrvatskoj, koji bi tokom ove godine trebalo da donese oko 10 milijardi evra. Za komentar smo se obratili i novom dubrovačkom gradonačelniku koji se odmah složio sa nalazom o generalno negativnoj praksi njegovih prethodinka na vlasti: „Posebno je u tom smeru bio indikativan famozni 'Dubrovački dogovor' koji je uz podsticaj investicije na Srđu okupio i levicu i desnicu u Gradskom veću. Ali ta vremena su iza nas. Investicije su dobrodošle, samo ne na način da Gradu nameću špekulantski ili nepotrebni projekti.“

Podrška iz Zagreba

„Ili pak da se (Dubrovniku) oduzima nešto na čemu bi dobro zaradio, ili nešto što Gradu treba kao javni sadržaj“, kaže Franković za DW. Njegov utisak je da su pojedini prethodni zvaničnici služili kao servis takvih investitora, a ne kao zastupnici interesa Grada i građana.

Franković se zatim osvrće na konkretne projekte: „Hidroelektranu Ombla su odbile gotovo sve političke stranke, građani, ekološka udruženja, pa ne vidim budućnost za taj projekat. Oko terminala u Gružu smo pokazali da je interes Grada za nas na prvom mestu. Bilo je potrebno mnogo meseci uveravanja, ali smo zahvaljujući i podršci premijera Andreja Plenkovića, uspeli da ostvarimo cilj.“

Taj cilj je bila uloga Grada kao odlučujućeg faktora u izgradnji i upravljanju terminalom, a gradonačelnik Dubrovnika potvrdio je i zaključke o drugim slučajevima koje smo naveli. Od verovatnog konačnog raskida ugovora sa investitorom na Srđu, do odnosa prema Vekselbergu i Excelsa nekretninama.

„Kod naplate koncesije za žičaru radi se o visini naknade. Po predlogu investitora, Grad bi trebalo da se odrekne iznosa od 100 miliona kuna (13,3 miliona evra) što je razlika u plaćanju između 10 i 15 odsto naknade na 30 godina. Ne moram da vam govorim koliko vrtića i škola možemo napraviti za taj novac. I tu ćemo se i dalje boriti za naše sugrađane i interes Grada“, rekao je Franković.