"Za početak digitalni potpis i lična karta"

Kako navode, prva usluga bi mogla da bude digitalni potpis i digitalna lična karta.

Na Samitu100 danas je održano pet radionica, u oblasti energetike, ekonomije znanja, brendiranja proizvoda u sektoru hrane i pića, digitalne ekonomije i turzima, čiji će zaključci biti predstavljeni premijerima Zapadnog Balkana.

Nakon radionice o digitalnoj ekonomiji direktor VIP mobajla i A1 Slovenija Dejan Turk je rekao da je važna harmozacija za ceo region u toj oblasti, na primer, kada je reč o klaudima, standardizaciji usluga, promeni servera iz jedne u drugu kompaniju...

“Cilj za sve nas je da se stvori platforma za digitalni biznis koja treba da funkciniše u celom regionu. Prva usluga bi mogla da bude digitalni potpis i digitalna lična karta. Premijeri mogu razmislsjati o ovom planu”, kazao je Turk.

Posle održavanja radionice na temu energetike potpredsednik GGE Tomaž Orešič je rekao da je teško naći zajedničke projekte i inicijative između zemalja regiona jer je ta oblast povezana sa nacionalnim strategijama i političkim argumentima, a ne sa tržišnim mehanizmima.

Postoje tri globalna trenda, a to su distribucija, generisanje električne energije preko obnovljivih izvora i digitalizacija, rekao je on i dodao da među problemima vidi nedostatak tržišnih mehanizama, netržišne cene električne energije čime se, kaže, ne dozvoljava razvoj dodatnih usluga, kao i mogućnost poboljšanja energetske efikasnosti.

Kada je reč o ekonomiji znanja rektor Univerziteta “American College” u Skoplju Marjan Bojadžijev, pre svega objašnjava, da je njihova misija da kao edukatori obezbede bolje društvo tako što će stvoriti veštije i konkurentnije pojedince.

“Da bismo to ostvarili moramo biti izvanredni, a za to je potrebno izgraditi visoko efikasan menadžerski program”, rekao je on.

Istakao je važnost uključivanja poslovne zajednice i vlade, navodeći ih kao glavne činioce za poboljšanje obrazovanja.

Makedonska vlada, kaže, sponzoriše škole tako što daje subvencije za školarine, dok bi poslovna zajednica mogla da svoje profesionalce i menadžere šalje na određene programe.

“U narednih šest do devet meseci mozemo pripremiti nacrt dokumenta i da početni sastanak imamo u septembru 2019. godine, možda i ranije. To je nešto što je opipljivo i ostvarivo”, rekao je on i dodao da je jedna od ideja da se formira Centar izvanrednosti, navodeći da je posao vlada da se odluče za određenu oblast ili specijalizaciju.

“Zemlje (regiona) su male da bi se formirali centri za svaku oblast”, Bojadžijev.

Na radionici o brendiranju proizvoda u sektoru hrane i pića generalni direktor vinarije Tikveš Radoš Vukićević je rekao da sve može da se digitalizuje osim hrane i lekova i da su u tim sektorima važni kvalitet i njegova stnadardizacija.

“Balkan je poznat po dobro hrani koja nije prepoznata u svetu. Važno je otkrivanje lokalnih proizvođača specifičnih proizovda. Da bi bili uspešni na svetskim tržištima potreban je dobar kvalitet”.

Vukićević je rekao da je potrebna zajednička institucija za sertifikaciju, koja bi definisala standarde i istraživala i obavljala inspekciju.

Takođe, predlaže udruživanje proizvođača koje bi radilo na pipremi biznis plana za konkretne ciljne grupe širom sveta.

Pozvao je vlade da omoguće osnivanje institucija za reigonalnu sertifikaciju.

“Cilj svega toga je kao povećacnje profitabilnosti sektora”, dodao je on.

U oblasti turizma Siniša Topalović iz kompanije Horwath je rekao da turizam ima 10 odsto svetskog BDP-a i da je to veoma važna grana privrede za tržišta u razvoju.

“Imamo zemlje ko je ne prepoznaju važnost investicija u hotelijerstvo i ugostiteljstvo. To su dugoročne investicije 10 do 12 godina i uglavnom se ulaže u male projekte, a ne velike koji mogu doneti i velike promene”.

Topalović dodaje da bi trebalo osnovati fond za međudržavni razvoj, za mapiranje najvaznzijih stvari u turizmu.