Bogatstvo u lipama, Hrvati se pitaju gde je 150t

Znamo da je ta masa kovanica teška 166 tona, što je težina 22 prosečna afrička slona. Da nam se zemljom kreće takvo krdo slonova, verojatno bi ga neko i video. Ali, kad krdo raspršite u malešne kovanice na kojima su kukuruzi i vinova loza, odnosno kovanice od jedne lipe kojih je 88 tona i dve lipe, kojih je 78 tona, onda postaje nevidljivo, piše Slobodna Dalmacija.

Potpisnica teksta piše da je nekoliko puta videla taj najsitniji sitniš u celom svom životu, a blic anketa s kolegama i poznanicima dala je slične rezultate. Samo je kolega koji kupuje u jednom nemačkom lancu kazao da mu svaki put uzvrate kovanicama od jedne i dve lipe.

Svi kupujemo u trgovinama proizvode koji koštaju određenu svotu kuna i još po 49, 58 i 99 lipa. Nezaokruživanje cena psihološki je trik koji bi trebao podstaći kupovinu jer se nešto čini jeftinijim kad košta 2,99 kuna ili 299 kuna nego kad je cena zaokruženih tri ili 300 kuna. Čini se jeftinijim, ali se naplaćuje kao da je cena zaokružena, jednu ili dve lipe nam ne vraćaju. Ruku na srce, retki je i traže, navodi se u tekstu.

Po nekim procenama kupci tako godišnje ostave svojih od milion do dva miliona kuna trgovcima. Lipa po lipa koju ostave u trgovinama plaćajući račune koji završavaju na 59 ili 99 lipa znače veliku svotu na godišnjem nivou.

Kad smo pitali Hrvatsku narodnu banku (HNB) gde su te silne lipe, tih 210 miliona kovanica od jedne i dve lipe na koje otpada 12 odsto svih kovanica u zemlji, kazali su sledeće:

“Ako gledamo količine kovanog novca apoena jedne i dve lipe u opticaju, navedene količine mogu biti raspoređene u blagajnama banaka, blagajnama trgovačke mreže i ostalih preduzeća, novčanicima i štednim kasicama građana Hrvatske i ostalih zemalja, a određene količine su verovatno završile neraspoređene i odbačene. Svakako treba uzeti u obzir i da je Hrvatska turistička zemlja, time postoji i mogućnost da je dobar deo kovanog novca iznet iz zemlje, iako je to nemoguće kvantifikovati. Verovatno kad bismo svi cenili i ove najmanje apoene i redovno ih uzimali, odnosno njima plaćali u trgovinama, tog osećaja pomanjkanja ne bi bilo”, navodi Dejana Rebernik iz Direkcije za odnose s javnošću Hrvatske narodne banke.