Hrvati očajni: Katastrofa, ne znamo ima li spasa

Među zaključcima skupa našao se i onaj u kojem traže smanjenje PDV-a na ribu i druge morske organizme te da se ribarima, koji su nositelji ribarskog obrta, omogući pravo na beneficirani radni staž.

Ove su se godine profesionalci okomili na sportske ribolovce i rekreativce, pa tako zahtevaju pojačani nadzor neprivrednog ribolova, piše Glas Istre.

Zanimljivo je bila rasprava koja je prethodila čitanju zaključaka. Igor Kralj, ribar iz Baške Vode, smatra da je obalni pojas najveće mrestilište i da bi njega trebalo posebno zaštiti, a ne samo pričati o Jabučkoj kotlini.

"Neće se zaštitom okoline obnoviti neke druge vrste, poput škrpine, fratra (baraja). Znate li uopšte o kojem području pričam? Govorim o miljama obale, gde 50 odsto ribari na crno, a ostatak njih lovi legalnim alatima na ilegalan način. Staništa su kompletno uništena, more nam je puno mreža, vrša, ne postoji puntal ili vala bez njih. U nekoj akciji su se povadila iz mora ilegalna korpomorta. Ako njih možete vaditi, onda možete i mreže koje su stalno u moru."

Pomoćnik ministra poljoprivrede Ante Mišura odgovorio je da se nastoji zaštiti i priobalni i obalni pojas, ali je upozorio i da uvek neko od ribara traži izuzeća za pojedine alate. Što se tiče rekreativaca, rekao je da će oni morati posebno da označavaju ulovljenu ribu (da ne bi mogli da je prodaju), u slučaju da to ne učine, strogo će ih se kažnjavati. Obećao je i više kontrola na moru kao i puno jači nadzor rekreativaca i sportskih ribolovaca.

Sanja Matić Skoko s Instituta za okeanografiju i ribarstvo rekla je da su svi svesni katastrofalne situacije. Smatra da se jedino pooštravanjem mera može nešto postići.

"Možemo mi sve dopustiti, ali onda ne znam šta ćete loviti."

Mate Oberan, predsednik hrvatskog Ceha ribara, istakao je da u svakom slučaju treba smanjiti ribolov u obalnom pojasu, zaključivši: "Ali ne znam može li se uopšte više išta spasiti".