Diploma nije prednost, lakše do posla bez škole

S mršavom industrijskom proizvodnjom, bez ključnih investiranja, osim u turizmu, bez koncepta industrijskog razvoja, oslanja se na turizam koji čini 20 odsto BDP-a.

Dobar pokazatelj toga je tržište rada kada je reč o tražnji radne snage u zavisnosti od stepena obrazovanja. U poslednjih 13 godina broj nezaposlenih bez obrazovanja ili sa slabijim obrazovanjem skoro je prepolovljen, a broj nezaposlenih s diplomom znatno rastao.

Jer 2004. godine broj nezaposlenih bez završene osnovne škole bio je skoro 21.000, a u 2017. je 12.400. Nezaposlenih sa samo osnovnom školom pre 13 godina bilo je 71.000, a sada ih je 42.000, dok je broj nezaposlenih sa srednjom školom 2004. bio 197.000, a sada ih je 119.000.

Rast nezaposlenosti među onima s diplomom, ali bez posla je velik – nezaposlenih s prvim stepenom fakulteta, stručnim studijama, višom školom pre 13 godina bilo je 8.400, sada ih je skoro 13.000, a onih s fakultetom, akademijom, magistraturom, doktoratom 2004. bilo je 12.000, a sada ih je pet hiljada više. Među potonjima je i magistar agronomije Tina Pejić iz Đakova.

“U našoj sredini ponuđeno je premalo posla nama s diplomom, više je radnih prilika za niskoobrazovane i nižeobrazovane. Razočarana sam. Nakon fakulteta samo sam odradila SOR i volontirala u ovdašnjem LAG-u. Nadam se poslu, no na vidiku nema ništa”, kaže Tina Pejić.

Savetnik za radnu politiku i zapošljavanje Hrvatske privredne komore Davorko Vidović kaže kako su to i svetski trendovi, da se za budućnost predviđa potražnja za dve grupe radnika prema obrazovanosti – za one vrhunski obrazovane, najstručnije i onima niske kvalifikacijske strukture, za poslove koje neće obavljati roboti.

“Očekuje se da će porasti potreba za poslovima kao što su negovanje starijih, uređenje vrtova, okoline itd.”, kaže Vidović.

Potvrđuje to i “semafor” na stranicama Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ) o deset najtraženijih zanimanja na berzi rada, na kojoj su često i oni - negovatelji. Listu i sada predvode uslužna zanimanja - konobari, prodavci, čistačice, kuvari, vozači. Među najtraženijim zanimanjima samo je jedno s diplomom – dipl. ekonomist, i to tek na šestom mestu. Slede medicinske sestre, zidari i bravari. U Hrvatskoj, turističkoj zemlji, tražena su pomoćna zanimanja.

“To je i ogledalo naše specifične privredne strukture, Hrvatska se deindustrijalizovala. U 25 godina nismo doživeli otvaranje ni jedne velike fabrike, poput, na primer Slovačke, u kojoj se dogodio bum automobilske industrije, gde su stotine hiljada ljudi angažovane i gde je stvoren novi tip društva, u kojem dominiraju upravo stručna zanimanja u smislu SSS, majstora, strukovnih škola, inžinjerskih zanimanja”, kaže Vidović.

Ne treba smetnuti s uma da je iz radnog kontingenta poslednjih 13 godina izašao veći korpus ljudi bez obrazovanja, a ušao velik broj onih s diplomom, jer fakulteti su dostupniji i zbog činjenice da ih je sve više privatnih, ali ekonomija je i uz to i dalje glavni pokretač trendova, gde je sve manje nezaposlenih s nikakvom/niskom školom i sve više onih s diplomom. Dakako, na ta kretanja uticalo je i iseljavanje. U potrazi za (bolje plaćenim) poslom iseljavaju se i visokoobrazovani, ali ipak ne u meri kao slabije školovani.