Hrvati u šoku: Pa zar i Rumuni bolji od nas

Nekad bilo, sad se spominjalo, piše hrvatska Slobodna Dalmacija.

Navode kako ih je Rumunija standardom prestigla ove godine, a lani je bila među najbrže rastućim evropskim ekonomijama sa skokom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 4,8 odsto. Ekonomisti očekuju da će nastaviti takvim rastom.

Hrvatska je još 2005. godine bila razvijenija od EU10, grupe 10 evropskih zemalja u kojoj su Bugarska, Rumunija, Poljska, Češka, Slovačka, Litvanija, Letonija, Mađarska, Estonija i Slovenija. Od tih je zemalja, s izuzetkom Slovenije, bila razvijenija decenijama, takva je i ušla u tranziciju.

Danas je priča drugačija. U odnosu na tu grupu EU10, pretprošle godine je razvijenost Hrvatske bila niža za čak 17 odsto, navode u Hrvatskoj privrednoj komori.

Postali smo najnerazvijeniji zahvaljujući krizi, izbegavanju reformi, činjenici da smo u pretkrizno vreme privredni rast finansirali galopiranjem zaduživanja, jednako kao i velike infrastrukturne projekte. Danas računi dolaze na naplatu, a mi ih podmirujemo novim, jeftinijim zaduživanjem, piše list.

Navode da su krizu nekako pregrmeli, ekonomija je šest godina bila u neprekidnom padu: od 2009. do kraja 2015. Hrvatska je izgubila 11 odsto njegove realne vrednosti. U celom svijetu bila je među sedam zemljama s najdubljom recesijom, u društvu s Grčkom, Libijom, Jemenom, Srednjoafričkom Republikom, Ukrajinom, Ekvatorijalnom Gvinejom i San Marinom.

Ostale zemlje lakše su se nosile s krizom. Poljska jedina u celoj Evropi nije beležila pad za vreme krize. Slovenija je nešto više zaostajala, no njen nivo razvijenosti, odnosno slovenski BDP po stanovniku prema paritetu kupovne moći od 23.900 evra, pre dve godine je bio manji od evropskog proseka 17 odsto, dok je 19 odsto bio iznad proseka EU10.

Stepen razvijenosti Hrvatske od 16.200 evra po stanovniku jeste 42 odsto ispod evropskog proseka od 28.900 evra.

Rast koji Hrvatska ostvaruje poslednje dve godine, od 2,2 odsto, odnosno tri odsto, prespor je i rezultira daljim odmakom od prosečne razvijenosti EU10 i od cele Unije, pa s Bugarskom postaje druga najmanje razvijena članica Unije. To je tako zbog niza razloga.

Hrvatska zaostaje zbog izostanka značajnijih reformi. Dugi niz godina raspravlja se o niskom nivou robnog izvoza, rastrošnoj državi, visokom poreskom opterećenju, neefikasnoj administraciji i pravosuđu, slabom privlačenju greenfield investicija, a na svim tim poljima ovih godina nema značajnijih pomaka osim nešto izraženijeg rasta izvoza omogućenog pristupanjem EU-u...

Značajno rastu turistički prihodi, koji čine najveći deo prihoda od izvoza usluga, ali nisu doneli ekonomski rast kojim bi se mogla nositi s ostalim zemljama.

Dodajmo tome da istraživanje Doing Business Svetske banke pokazuje da je, uprkos određenom napretku u poslednjih devet godina, Hrvatska u deset područja koje određuju ukupnu lakoću poslovanja bila i ostala slabije rangirana od svih 10 zemalja srednje i istočne Europe, pa tako i od Rumunije i Bugarske.

Danas stvari stoje tako da Čehe više ni ne vidimo koliko su odjurili napred, prestigli su i Slovence, a početkom "devedesetih" bili su i predmet šala na račun automobila, tehničkih uređaja, odevnih kombinacija i slično. Danas su se stvari promenile i oni se mogu rugati nama, piše list.

Prema poslednjim Eurostatovim podacima, a dostupni su oni za 2015., te smo godine po stanovniku imali 16.700 evra BDP-a po paritetu kupovne moći, Česi su s 25.200 evra bili vrlo blizu proseku EU-a od 28.900 evra, Rumuni su imali 16.500 evra, a Bugari 13.600 evra.