Hrvatska na ivici ambisa: Turisti će nas uništiti

Primer iz prakse to najbolje pokazuje. Sve je više turista koji bezuspešno traže parking mesto, nakon čega vlasnicima privtnih kuća nude novac kako bi se parkirali u njihovom dvorištu.

Da ih je na stotine koji imaju ovaj problem, svesni sui hrvatski zvaničnici. Ministar Gari Kapeli u ponedeljak je kazao: “Pozivam sve one koji nemaju strategiju razvoja turizma da to učine jer gradovi koji su to učinili još pre 10-15 godina pristupili su pripremi onoga što se sad događa, prvo su gradili infrastrukturu i sad nemaju nikakav problem s parkiranjem ni bilo kojim komunalnim segmentom”, prenosi ministrovu izjavu iz Crikvenice Novi list.

Dogodio se, zaista, bum. Cilj iz strategije turizma bio je da do 2020. ostvare 95 miliona noćenja. A taj broj su prešli već danas. Tokom avgustovskih noći premašiće i 100 miliona.

“Trebamo da sagledamo svu ponudu i da odredimo koji je smer. Nisam protivnik masovnog turizma, ali moramo da znamo šta to znači i tome se prilagoditi”, kaže Ronald Korotaj, predsednik udruženja hotelijera HKG i prvi čovek Istraturista.

Neki su se, eto, pripremili. Drugi - ostali zatečeni. Stvar je na lokalnim ocima, na vlastima mesta, da se pripreme, piše Večernji list.

“Približili smo se gornjoj granici izdržljivosti s obzirom na raspoložive kapacitete i infrastrukturu. Problem je što je dobar deo godišnjeg turističkog prometa koncentrisan u visokoj ljetnoj sezoni”, analizira Sanja Čižmar, koja studentima na Ekonomskom fakultetu predaje hotelski menadžment, a starija je partnerka u konsultantskog firmi HD Consulting.

“Postali smo vrhunska svetska atrakcija. Ljudi sa šireg tržišta, od Azije, Amerike do Australije, dolaze k nama. Uvek smo bili atraktivna zemlja, ali sada je to prepoznao ceo svet”, dodaje.

Problem imaju u najatraktivnijim centrima poput Dubrovnika ili Plitvičkih jezera, ali i u najmanjima. Šta učiniti?

“Plan upravljanja posetiocima trebalo bi da donese svako turističko mesto koje je na granicama održivosti. Primer je Dubrovnik, gde gosti sa kruzera dovode grad na samu granicu. Imamo resurse, ali ih moramo čuvati! A tolike mase turista mogle bi ih uništiti... Pritom, najbogatiji gosti, zbog tolikih gužvi ne mogu na pravi način da dožive mesta u koja su došli”, ističe ona.

Pitanje je hoće li se dogodine i vratiti ili će otići negde gde nema gužve.

Pozitivan primer je Nacionalni park Krka, gde su napravili plan upravljanja posetiocima pa preusmeravaju posetioce i ograničavaju pristup u doba najvećih gužvi.

Šta je sa malim mestima gde nekoliko stotina stanovnika preko leta dobije desetine hiljada gostiju? “Manja mesta su u problemima i sa osnovnom infrastrukturom. Pa su se tako, baš na Visu, dogodila ograničenja vode. Teško je bilo i zalivati zelenilo. Dakle, negde se dogodi da gost nema ni osnovne uslove da bi proveo godišnji odmor, a ne samo turističku infrastrukturu. Na primer, u Budvi u Crnoj Gori imali su problem sa nestankom struje i vode na vrhuncu sezone”, kaže Čizmar.

Šta je konačno rešenje? “Treba se angažovati. EU ima raspoloživa sredstva za infrastrukturu, to je zadatak opština i gradova. Krajnji je čas da se preduzme nešto kako bismo pratili turistički bum i sačuvali održivost jer broj turista raste gotovo deset odsto svake godine, ove će možda i 15 posto”, kaže konsultant Čižmar.