Pakuju kofere i hrle u Nemačku: Ovde čeka posao

Njihov broj se od 2010. godine utrostručio. Među njima se sve više povećava i broj useljenika iz Hrvatske, međutim i dalje ih je najviše iz Poljske.

U okviru prava na slobodu kretanja radnika u Evropskoj uniji, u Nemačku je prošle godine došlo da radi 634.000 ljudi iz ostalih članica EU, a njih 77 odsto dolazi iz istočnoevropskih članica. Iz Poljske je u 2016. u Nemačku došlo da radi 42.000 ljudi i sada ih je sveukupno više od 700.000.

Oko pola miliona Rumuna takođe živi i radi u Nemačkoj, a prema podacima BAMF-a, Hrvata je 331.000, s time da ih je u 2016. došlo 34.000. Veliki je priliv i ljudi iz Bugarske, iz koje se u Nemačku zbog posla doselilo 262.000 ljudi.

Krajem 2012. u Nemačkoj je bilo prijavljeno 224.971 državljana Republike Hrvatske. Godinu dana posle, krajem 2013., već je bilo prijavljeno 240.543, a krajem 2014. njih 263.347. Krajem 2015. u Nemačkoj je živelo 297.895 hrvatskih državljana.

Klanice, brodogradnja, poljoprivreda i građevinarstvo ne bi funkcionisali bez useljenika

Useljavanje u Nemačku iz zapadnih članica EU je mnogo ređe, pa tako useljenici sa zapada ne predstavljaju ni svakog desetog među 4.300.000 stanovnika drugih država Unije koji sada žive i rade u Nemačkoj.

Useljenici iz Istočne Evrope naročito su važni za funkcionisanje prehrambene industrije, konkretno za rad u klanicama, brodogradnji, poljoprivredi, građevinarstvu, te u sistemu brige za starije, u kojem je zaposleno oko 400.000 istočnih Evropljana.

Većina imigranata iz istočne Evrope, u koje se ubrajaju i oni iz Hrvatske, jesu mladi, dobro obrazovani i sposobni integrisati se u nemačko tržište rada. Službeni podaci demantuju i mit o istočnim Evropljanima kao onima koji više koriste socijalnu pomoć od Nemaca: primer, tek 4,9 odsto useljenika prima socijalnu pomoć u odnosu na 7,3 odsto Nemaca.

Beže mahom mladi i obrazovani

Državni zavod za statistiku Hrvatske objavio je sredinom jula službene podatke o migracijama i iseljavanju za 2016. godinu.

Prema njihovim podacima, u Hrvatsku je iz inostranstva doselilo 13.985 osoba, a u inostranstvo je odselilo 36.436 osoba. Najveći broj odselio je u Nemačku - njih 56,1 odsto. Slede BiH (7,7 odsto), Austrija (6,1 odsto), Irska (5,5 odsto) i Srbija (4,4 posto).

Najveći broj odseljenih u inostranstvo ima od 20 do 39 godina - 46,7 odsto. U 2016. iz Hrvatske je odselilo 95,6 posto hrvatskih državljana i 4,4 posto stranaca.

Kada se ovi rezultati za 2016. uporede s onima iz 2015, vidimo kako broj onih koji napuštaju zemlju rapidno raste. Iz Hrvatske je u inostranstvo 2015. odselila 29.651 osoba, a od toga su 95,3% bili hrvatski državljani, a 4,6 odsto stranci.

Treba naglasiti da ovi podaci Državnog zavoda za statistiku nisu potpuni i da je taj broj u stvarnosti mnogo veći.

Naime, DZS prikuplja podatke od MUP-a koji registruje samo one koji su pre selidbe u inostranstvo odjavili prebivalište u Hrvatskoj. Tako se stvaran broj iseljenih iz Hrvatske ne zna, međutim evidentno je da je ta brojka daleko veća od ove koju nam prezentira DZS.