Recept: Kako da prežive male države

To je ocenjeno je na okruglom stolu u Skoplju - "Pozicija malih zemalja u međunarodnoj ekonomiji - prednosti i mane".

Na tom skupu organizovanom povodom 95. godišnjice komorskog organizovanja u Makedoniji, a na kome su učestvovali zvaničnici i predstavnici privrede iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Makedonije, sa teritorije Kosova, rečeno je da u regionu treba zaboraviti prošlost, jer je ona često prepreka za dalju saradnju.

Zaključeno je i da male države moraju da se razvijaju na svojim komparativnim prednostima, jer samo tako mogu da se plasiraju na inostrana tržišta i budu konkurentne.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež kazao je da su baltičke i skandinavske zemlje primeri dobre prakse saradnje malih i da treba slediti primer tih teritorijalno malih, a ekonomsko jakih zemalja.

"Oni imaju veoma razvijene instrumente kojima štite svoje interese, pre svega ekonomske kako bi na globalnoj utakmici dovoljno sposobne da prežive", kazao je on .

Čadež je naglasio da PKS veliku pažnju posvećuje regionalnoj saradnji potsetivši da su pre dve godine PKS i Privredna komora Kosova inicirale Komorski investicioni forum (KIF) kako bi bili uspešniji i imali bolju regionalnu ekonomsku saradnju.

"Mnogo posla je pred nama i mi kao predstavnici privrede povezivanje gledamo kao pitanje opstanka. Nije to pitanje imamo ili nemamo, ovim ili onim putem, već jednostavno postoji taj put", rekao je Ccadež.

Čadež je naglasio da su rezultati KIF-a već vidljivi i da je PKS samo krajem prošle godine u okviru aktivnosti KIF-a na marginama susreta zvaničnika regiona organizovala ukupno 960 susreta privrednika.

Predsednik Privredne komore Kosova Safet đerđaliu rekao je da mali moraju kao svoje prioritete da postave ekonomski razvoj i međusobnu ekonomsku saradnju.

On je naglasio da mora da se ojača dijalog i saradnja i da priča o evropskim integracijama ne treba da se samo posmatra sa političke već i sa ekonomske strane.

"Moramo jačati privatni sektor i da uz poštovanje određenih standarda i pravila postanemo deo Evrope, a ne njeno opterećenje", kazao je đerđaliu i naglasio da ekonomije zemalja u regionu ne treba da gledaju jedni na druge kao konkurenti.

Potpresednik Privredne komore Makedonije Kočo Anđušev kazao je da male zemlje ako žele da uspeju moraju da grade vlastite firme izvozno orjentisane, ali i da regionalno sarađuju i grade regionalne brendove.

Prema njegovim rečima, to nije lako jer zahteva veliki trud i rad ali sigurno odvodi do uspeha.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović kazao je da male zemlje moraju da sarađuju jer je reč o jako malim tržištima.

On je naglasio da je suština da se napravi jedan čitav regionalni prostor jer samo sa većim tržištem može se biti atraktivan i za strana ulagnja i za stvaranje regionalnih velikih brendova.

"Po definiciji svaka mala zemlja ne može na duži rok da zasniva razvoj svog bruto domaćeg proizvoda isključivo na domaćem tržištu i zbog toga je potrebno uklanjati barijere u poslovanju i u unutrašnjosti, ali i između država", kazao je on.

Vlahović je dodao da je potrebno da se i političke tenzije smanje i da politika koja je predhodnica svakog biznisa kreira uslove za međusobno povezivanje kao i da se napravi jedinstveno tržište gde će eleminisati i carinske barijere što će ići u korist svima.

Premijer Crne Gore Milo đukanović kazao je da ključni problem zemalja iz okruženja nije to što su one male već što su nerazvijene i što ovaj region ima lošu reputaciju kada je reč o političkoj stabilnosti

On je naglasio da su ključne stvari za razvoj svake zemlje pored političke stabilnosti i institucijalni okviri i sposobnost preduzeća da budu konkurentna.

Prema njegovim rečima sve zemlje treba da rade na unapređenju poslovnog ambijenta i stvaraju uslove da naša preduzeća budu konkurentna.

"Jako je važno da vlade u regiona bolje sarađuju i slede kurs strukturnih reformi putemkojih možemo stvoriti povoljniji ambijent za konkurentusti za bolju poziciju naših preduzeća", rekao je đukanović i naglasio da je bitno slediti evropski put.

Redovni profesor i prodekan na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci Dragan Mikerević se zapitao koliko EU trebaju problematične zemlje Zapadnog Balkana, ali i obrnuto.

Predstavnik Hrvatske i bivši predsednik Jugoslavije Stjepan Mesić kazao je da su političke odluke često ispred ekonomske logike što ne bi trebalo da se dešava.

On je kazao da zemlje regiona moraju prestati da vode borbu za bolju prošlost, već da moraju da se okrenu bitkama koje će voditi za bolju budućnost.

"Mi moramo sarađivati i ne smemo mlade generacije opterećivati virusom prošlosti", kazao je Mesić naglasivši da je upravo prilika za povezivanje i remont tenka u čijoj izgradnji su učestvovale sve republike bivše Jugoslavije i za koje sada sigurno ima posla za sve.