Začarani krug i "raspad": Zašto Hrvati beže?

Posledica toga jeste da je Hrvatska, kako piše ovaj list, nakon privredne krize došla do one mnogo teže – društvene krize koja tera porodice van zemlje.

Trenutno je najbolnija mera zadata iz Evropske komisije, za prevremeno penzionisane i porez na imovinu.

Porez na imovinu će opteretiti ionako osiromašeno društvo, doći će do rasprodaje nekretnina i srušiće im se cena, a prevremeno penzionisanje je problem za zemlju u kojoj ionako 300.000 ljudi godinama ne radi.

Kako navodi list, ne bave se oživljavanjem privrede, a hrvatski političari zaboravljaju da je i ključno pitanje demografija, da za nekoliko godina neće imati ko da radi u Hrvatskoj, a pritisci na penzioni sistem biće jači.

To su glavni problemi koje su izneli hrvatski ekonomisti.

"Društvo se raspada"

Vlasnik Munje Ivan Miloloža kaže da se i ova Vlada za sada ne bavi ničim, nego sama sobom.

“Naš problem je demografija. Ne znam hoće li moja kompanija moći da nastavi da proizvodi za nekoliko godina samo zato što neću imati ljude koji će da naprave proizvod. Meni je ove godine otišlo sedam inženjera koji su imali platu 15.000 kuna. Ta plata je dobra, ali ljudi su umorni od ovog društva. A kako ćemo onda bez ljudi razvijati preduzetništvo?”,pita se Miloloža.

Profesor sa Ekonomskog fakulteta u Zagrebu Ljubo Jurčić kaže da je najveći kapital sposobna vlada, koju Hrvatska nema.

“Trenutna kriza više nije ni privredna, ni finansijska, nego kriza društva i zato ljudi odlaze. Imamo resurse koji omogućuju dva puta veći dohodak od sadašnjeg, međutim nemamo ni vladu ni politiku koja će to sprovesti”, kaže Jurčić.

“Sramotno je koliko se Hrvatska malo promenila”, komentarisao je Željko Lovrinčević sa Ekonomskog instituta.

Evropska komisija je Hrvatskoj među merama predložila i da produže starosnu granicu za penziju, ubrzavanje privatizacije i uvođenje poreza na nekretnine. Iako deo naznačenih ekonomista smatra da je to pogubno za zemlju, izgleda da drugog rešenja trenutno nema.

Glavni ekonomista Hipo banke Hrvoje Stojić kaže da će se uvođenjem poreza na imovinu otvoriti prostor za smanjenje poreza na rad i kapital, o čemu razmišlja i vlada, a potvrdio je to na svom prvom javnom nastupu u ulozi zamenika ministra finansija Saša Drezgić. Cenu rada treba smanjiti jer, kako kaže, Hrvati imaju skupu državu, prenosi ovaj list.

“Meni 15.000 kuna neto plate u Zagrebu bruto stoji 32.000, a u Beogradu 21.000”, kaže Miloloža.

Hrvatskoj još ove godine pogoduje niska cena kapitala, pa to treba iskoristiti i zadužiti se na evropskom tržištu za predviđenih milijardu i po evra kojima bi se refinansiralo buduće dospeće dugova.