Srbi i Hrvati lome koplja oko EPCG

Koplja bi mogla da se lome na Elektroprivredi Crne Gore, za koju su zainteresovane obe velike regionalne kompanije, piše Večernji list.

List podseća da je još u septembru najavio mogućnost ulaska HEP-a u vlasničku strukturu Elektroprivrede Crne Gore i da aranžman uključuje i dogovor o ulaganju u termoelektranu "Pljevlja II". Na projektu Pljevlja radili su i hrvatski konsultanti, a reč je o strateškom projektu vlade Mila Đukanovića. Dobro upućeni izvori kažu da je hrvatska elektroprivreda (HEP) zainteresovana za širenje poslovanja na Crnu Goru, ali da je konačan dogovor još na dugom štapu.
"Nismo još ušli ni u ozbiljne pregovore, ali interes mogu da potvrdim. Pre same akvizicije još puno toga mora da se dogodi na domaćem tržištu", rekao je za Večernji list izvor iz hrvatske vlade.

Pod "puno toga" misli se najpre na inicijalnu javnu ponudu (IPO) deonica HEP-a hrvatskim građanima kojom bi se prikupio kapital za jače aktivnosti. Procedura za IPO još nije počela, ne zna se ni koliko bi deonica trebalo da se prodaje, kao ni koliko bi novca HEP prikupio.

I dok se o HEP-ovim potezima razgovara tek nezvaničnim kanalima, srpski premijer Vučić javno je obznanio planove Elektroprivrede Srbije.

"Ne želimo da privatizujemo EPS, već da proširimo svoj uticaj. Razgovaramo s Republikom Srpskom i Crnom Gorom", izjavio je Vučić i dodao da je u toku izrada analize koja će pokazati profitabilnost tog poteza, ali da nije sporno da bi preuzimanje dvaju tržišta mnogo značilo za jačanje srpske privrede.

Crnogorci verovatno zadovoljno trljaju ruke, jer dva takmaca povećavaju cenu firme koja je vlasnički podeljena između države i strateškog partnera, italijanskog A2A, koji drži 41,74 odsto udela i navodno je zainteresovan da izađe iz partnerstva.

Na crnogorskoj berzi deonica Elektroprivrede u petak je postizala cenu od 3,5 evra, što znači da bi deonički paket bez premije koštao oko 190 miliona evra. HEP bi, dakle, već i s dobiti ostvarenom u devet meseci 2014. mogao da finansira transakciju, s obzirom na to da su zaradili gotovo dve milijarde kuna (262,9 miliona evra).
List zaključuje da na mogućnost prodaje deonica sugeriše i napetost u pogledu ulaganja u "Pljevlja II", na koje su Italijani jedva pristali.