Da je Bajden znao da će Putin...

Kada je američki potpredsednik Džo Bajden na nedavnom samitu Atlantskog veća u Istanbulu rekao da Hrvatska ima potencijal da postane “regionalni energetski centar”, verovatno još nije znao da će ruski predsednik Vladimir Putin i direktor “Gasproma” Aleksej Miler samo nedelju dana nakon toga objaviti da je plan izgradnje Južnog toka mrtav.

Međutim, Bajden je i te kako dobro znao za višemesečne pritiske EU na Bugarsku, kao i za negativan stav Evropske komisije prema izgradnji Južnog toka i, što je još važnije, zajedničko protivljenje EU i NATO širenju ruskog uticaja na ovaj deo Evrope, piše "Slobodna Dalmacija".

Vest o odustajanju od Južnog toka, ukupno vrednog oko 40 milijardi dolara, izazvala je šok i nevericu u vladi Srbije, koja je upravo na tom projektu planirala svoju energetsku stabilnost. Iz Vlade Hrvatske stižu samouverene izjave.

Ali, treba reći da izvršna vlast za poziciju Hrvatske u ovoj 'igri' Zapada i Rusije baš i nema neke naročite zasluge. Čini se kako je Hrvatska na najboljem putu da postane energetski lider regije - ni kriva ni dužna!", piše "Slobodna Dalmacija".

To proizlazi i iz komentara ministra provrede Ivana Vrdoljaka za “Slobodnu Dalamaciju”.

“Rusko odustajanje se na nas ne odražava ni najmanje, ne ugrožava našu energetsku strategiju. Mi smo otvorili opciju izgradnje kraka za Južni tok jer Hrvatska nije imala priliku da bude na glavnoj trasi Južnog toka. Nakon toga smo krenuli u projekt istraživanja gasa i nafte te izgradnje LNG-a, a to će izgleda biti jedina opcija dopreme plina u ovaj deo Evrope. I izgleda da smo bili u pravu".

Odustajanje od Južnog toka ne bi trebalo shvatiti kao konačnu odluku.

Dalamcija piše i da uprkos “vidovitosti” o kojoj govori ministar, čini se da nazirući rasplet čitave priče više spada u onu “više sreće, nego pameti”.

“Mi smo i dosad previše zavisili od gasa iz Rusije, a povećanje te zavisnosti ne bi bilo dobro ni za ekonomiju ni za političku stabilnost u regiji”, komentariše ekonomski analitičar dr. Damir Novotni.

“Upravo zato, ja na rusko odustajanje gledam pozitivno, ovo nam je prilika da nadoknadimo izgubljene godine, a izgubili smo ih najmanje 15, uzdajući se u snabdevanje iz jednog izvora. Ovo treba biti i podsticaj za istraživanja mogućih izvora nafte u hrvatskom podmorju, ali i za projekat LNG terminala za ukapljeni gas”, kaže dr. Novotni.

Darko Horvat, predsednik HDZ-ova Odbora za energetiku, rudarstvo i zaštitu okoline, podiže ručnu: “Najavu odustajanja ‘Gasproma’ od Južnog toka ne treba uzeti kao konačnu odluku. U ovoj geopolitičkoj igri ruska strana se odlučila za potez kojim uzvraća udarac na ekonomske sankcije od strane EU”.

Horvat podseća da se i dalje preko 54 posto potreba za gasom u Evropi podmiruje iz ruskih izvora.

Da obustavljanje Južnog toka nije dobra vest za Srbiju, kroz koju je trebalo da prođe 422 kilometra plinovoda, nije krio ni premijer Aleksandar Vučić, prenose regionalni mediji.

Ekonomski novinar Miša Brkić zato kaže: “Na Srbiji je da sad, kad je već tragično zakasnila, počne da razmišlja o svojoj energetskoj budućnosti. I to evropskom pameću, kako bi našla zamenu za ruski gas".

Brkić primećuje da se “Srbija uspavala na lovorikama Južnog toka” i - kao da je slušao Bajdena - ističe mogućnosti koje u perspektivi nudi projekt LNG-a na Krku i Jadransko-jonskog gasovoda koji bi od Azerbejdžana preko Grčke, Albanije i Crne Gore trebalo da dođe do Hrvatske.

Inače, vest o ruskom odustajanju s nelagodom je primljena i u Mađarskoj, u čijem je parlamentu prošlog meseca izglasana promena zakona koji omogućuju izgradnju njihova dela Južnog toka.